Senka puna raskoša

Ne brinite ako mesta na kojima možete gajiti ukrasne biljke nisu osunčana. Postoji veliki broj veoma dekorativnih vrsta koje vole senku.

I senovita mesta u bašti možete ispuniti bojom i teksturama. Ovakva mesta su uobičajeno problematična za svakog hobistu. Ovde nećete uspeti da gajite impozantne ruže ili del finijume, ali se u senovitim baštama mogu urediti takve kompozicije koje na sunčanim pozicijama ne možete ni zamisliti. Prvenstveno razmotrite nivo zasenjenosti, stanje zemljišta i napravite pravi izbor biljaka.


Nivo zasenjenosti

Delimična senka ili polusenovit položaj su zapravo pozicije koje su nekoliko sati u toku dana potpuno osunčane. Bolja je pozicija pune jutarnje osunčanosti, jer se u ovakvim uslovima zemlja i biljke manje greju nego kada je osunčanost u popodnevnim satima kada je veće zagrevanje a isušivanje intenzivnije. Svetla senka se još naziva i laka senka. Odgovara pozicijama gde svetlo prodire kroz krošnje grana, ima ga u toku celog dana, ali je difuzno. Karakteristična je za šumovite predele i bašte sa dosta drveća. Da biste pojačali intenzitet svetla na ovim pozicijama možete jednostavno prorediti krošnje drveća uklanjajući donje grane. Puna senka ili jaka senka još uvek ne podrazumeva mračne pozicije. Odgovara mestima koja su u toku celog dana u senci, ali se još uvek održava dovoljna količina svetla.

Prednosti senke



Baštovanstvo u senci ima još prednosti. Biljke rastu sporije u uslovima senke pa je i potreba za proređivanjem i orezivanjem manja. Korovi su isto tako mnogo manji problem, a biljke za senovite kombinacije svojim gustim i krupnim listovima zasenjuju zemlju pa je i potreba za zalivanjem značajno smanjena.

Egzotika za svakoga

Šta palme vole? Zašto u našim uslovima nisu tako raskošne? Koju odabrati za baštu? Mogu li se gajiti u saksijama? Mogu li se proizvesti iz semena? Da li je tačno da seme palme teško klija? Mnogo je pitanja vezanih za negu egzotičnih lepotica kakve su palme.
Tačno je da naši klimatski uslovi nisu idealni za raskošan rast palmi, ali svakako se mogu gajiti lepe, zdrave i u svojoj punoj lepoti. Palme se po pravilu razmnožavaju semenom. Svega je nekoliko žbunastih vrsta koje se mogu razmnožavati odvajanjem mladih izbojaka od glavne biljke. Iako prave velike količine semena, klijavost je uvek problematična. Semenu velikog broja vrsta palmi potrebno je više od 100 dana da proklija, a i tada proklija svaka peta semenka. Ipak, klijavost se može značajno povećati ukoliko se držite nekoliko osnovnih koraka.

Dobro seme

Najčešći izvor semena palmi je sakupljanje semenki sa odraslih biljaka u letnjim mesecima. Ovo nije najbolji način da dođete do kvalitetnog semena, ali je najdostupniji. Drugi važan izvor semena je kupovina kod dobavljača. Sveže seme jedan je od preduslova uspešne setve. Uglavnom se sakuplja kada je u potpunosti zrelo (pokazalo je svoju punu boju). I ovde ima izuzetaka. Seme Kraljičine palme (Syargrus romanzofana) klija mnogo bolje ukoliko se ubere dok je još poluzrelo. Seme Kraljevske palme (Roystonea regia) kada je zrelo klija mnogo sporije nego kada je zeleno.



Kvalitet semena

Seme možete testirati na nekoliko načina. Najuobičajeniji je potapanjem semena u posudu sa vodom. Sve semenke koje ostanu da plutaju izgubile su klijavost. Ali nije uvek tako. Jedan broj plutajućih semenki ipak na kraju proklija. Neke palme se prirodno rasejavaju vodom pa je za njihovo seme normalno da pluta po vodi. Drugi način za proveru kvaliteta semena je opservacija. Uzmite jednu semenku i rasecite je po dužini. Endosperm treba da bude kompaktan, čvrst i ujednačene boje, a klica koja se nalazi na dnu semenke mora da ispunjava klicinu komoru. Ukoliko je endosperm mekan ili spužvast, a klica ne ispunjava klicinu komoru, deluje sasušeno ili je promenila boju, seme je verovatno neupotrebljivo. Treći test je trtiranje semena tetrazolium hloridom. Odsecite uzorak semena tako da vidite deo sa klicom. Ovaj deo potopite u tetrazolium hlorid i ostavite na tamno mesto nekoliko sati. Ako klica dobije crvene ili roze fleke seme je dobro, a ako nema ovih fleka onda je neupotrebljivo.

Plodored za zdrav povrtnjak

Više godina na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir ili duvan. Isto tako, navedeno povrće nije dobro kombinovati u plodoredu ukoliko želite zdrav i bogat povtnjak.

Najvažniji princip

Jednu za drugom ne treba gajiti vrste iz iste botaničke familije jer su one po pravilu osetljive na iste patogene (prouzrokovače bolesti). To u praksi znači da na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir
ili duvan više godina ili navedene vrste kombinovati u plodoredu. Za navedene useve dobri predusevi su kukuruz, žitarice, suncokret, šećerna repa ili povrtarske vrste pasulj, boranija, grašak, korenasto-krtolaste vrste, luk.

Gajenje različitih biljaka na određenoj površini ima uticaj na strukturu zemljišta i sastav hranljivih materija u njemu. Način obrade i đubrenja zemljišta pri gajenju različitih useva utiče na poboljšavanje njegove strukture i održavanja balansa najvažnijih hranljivih elemenata. Pri monokulturi, odnosno gajenju samo jednog useva tokom više godina, dolazi do narušavanja strukture zemljišta i pojave manjka određenih hraniva koje taj usev najviše troši. Plodored predstavlja jednu od najznačajnih agrotehničkih i preventivnih mera u zaštiti povrća od prouzrokovača bolesti, štetočina, pa i korova. On, sa jedne strane, ograničava mogućnost da se u zemljište na kojem se prvi put organizuje gajenje povrća brzo i najčešće trajno unesu štetni mikroorganizmi i, s druge strane, doprinosi da se u već zaraženom zemljištu populacija parazita i štetočina održava ispod praga štetnosti.
Protiv truleža korena, gljiva, virusa…
Primena plodoreda je opravdana samo u cilju borbe protiv prouzrokovača bolesti koji se održavaju u zemljištu (trulež korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka, kao i neke gljive prouzrokovači antraknoze, neki virusi i bakterije). Uz upotrebu zdravog semena i sadnog materijala (rasada) plodored je jedina uspešna i ekonomična mera zaštite povrtarskih biljaka i cveća. Za suzbijanje oboljenja tipa plamenjače, pepelnice, rđe i uopšte parazita koji se rasejavaju vetrom ili insektima plodored nema veći praktični značaj.



U najvećem broju slučajeva istu ili sličnu biljnu vrstu treba gajiti na istom mestu tek nakon pauze od četiri ili pet godina. U tom periodu paraziti izgube svoju vitalnost, naročito ako se izvodi i energično suzbijanje korova. U slučaju prisustva parazita koji dugo čuvaju vitalnost (fuzariozno uvenuće, gar luka, kila kupusa) rotacija mora biti duža, sa trajanjem čak do deset godina.
Dakle, proizvodite biljke koje nisu osetljive prema istim patogenima, a smenjujte ih tako da se podesi da u međuvremenu zajednički zemljišni mikroorganizmi izgube svoju životnu vitalnost. U odsustvu biljaka domaćina parazitni mikroorganizmi bivaju inaktivirani prirodnim putem, a štetočine uginu usled nedostatka hrane ili u potrazi za hranom promene stanište.

Kako početi
Napravite listu povrća koje želite da uzgajate prve godine. Podelite listu na tri dela, a po tipu povrća (korenasto, plodovito i zrnasto i lisnato). Deo bašte na kojoj želite da formirate povrtnjak podelite na tri dela i u svakom uzgajajte grupu povrća zavisno od tipa. Obavezno zapišite raspored za prvu godinu kako biste naredne godine tipovima povrća zamenili mesta.