Senka puna raskoša

Ne brinite ako mesta na kojima možete gajiti ukrasne biljke nisu osunčana. Postoji veliki broj veoma dekorativnih vrsta koje vole senku.

I senovita mesta u bašti možete ispuniti bojom i teksturama. Ovakva mesta su uobičajeno problematična za svakog hobistu. Ovde nećete uspeti da gajite impozantne ruže ili del finijume, ali se u senovitim baštama mogu urediti takve kompozicije koje na sunčanim pozicijama ne možete ni zamisliti. Prvenstveno razmotrite nivo zasenjenosti, stanje zemljišta i napravite pravi izbor biljaka.


Nivo zasenjenosti

Delimična senka ili polusenovit položaj su zapravo pozicije koje su nekoliko sati u toku dana potpuno osunčane. Bolja je pozicija pune jutarnje osunčanosti, jer se u ovakvim uslovima zemlja i biljke manje greju nego kada je osunčanost u popodnevnim satima kada je veće zagrevanje a isušivanje intenzivnije. Svetla senka se još naziva i laka senka. Odgovara pozicijama gde svetlo prodire kroz krošnje grana, ima ga u toku celog dana, ali je difuzno. Karakteristična je za šumovite predele i bašte sa dosta drveća. Da biste pojačali intenzitet svetla na ovim pozicijama možete jednostavno prorediti krošnje drveća uklanjajući donje grane. Puna senka ili jaka senka još uvek ne podrazumeva mračne pozicije. Odgovara mestima koja su u toku celog dana u senci, ali se još uvek održava dovoljna količina svetla.

Prednosti senke



Baštovanstvo u senci ima još prednosti. Biljke rastu sporije u uslovima senke pa je i potreba za proređivanjem i orezivanjem manja. Korovi su isto tako mnogo manji problem, a biljke za senovite kombinacije svojim gustim i krupnim listovima zasenjuju zemlju pa je i potreba za zalivanjem značajno smanjena.

Egzotika za svakoga

Šta palme vole? Zašto u našim uslovima nisu tako raskošne? Koju odabrati za baštu? Mogu li se gajiti u saksijama? Mogu li se proizvesti iz semena? Da li je tačno da seme palme teško klija? Mnogo je pitanja vezanih za negu egzotičnih lepotica kakve su palme.
Tačno je da naši klimatski uslovi nisu idealni za raskošan rast palmi, ali svakako se mogu gajiti lepe, zdrave i u svojoj punoj lepoti. Palme se po pravilu razmnožavaju semenom. Svega je nekoliko žbunastih vrsta koje se mogu razmnožavati odvajanjem mladih izbojaka od glavne biljke. Iako prave velike količine semena, klijavost je uvek problematična. Semenu velikog broja vrsta palmi potrebno je više od 100 dana da proklija, a i tada proklija svaka peta semenka. Ipak, klijavost se može značajno povećati ukoliko se držite nekoliko osnovnih koraka.

Dobro seme

Najčešći izvor semena palmi je sakupljanje semenki sa odraslih biljaka u letnjim mesecima. Ovo nije najbolji način da dođete do kvalitetnog semena, ali je najdostupniji. Drugi važan izvor semena je kupovina kod dobavljača. Sveže seme jedan je od preduslova uspešne setve. Uglavnom se sakuplja kada je u potpunosti zrelo (pokazalo je svoju punu boju). I ovde ima izuzetaka. Seme Kraljičine palme (Syargrus romanzofana) klija mnogo bolje ukoliko se ubere dok je još poluzrelo. Seme Kraljevske palme (Roystonea regia) kada je zrelo klija mnogo sporije nego kada je zeleno.



Kvalitet semena

Seme možete testirati na nekoliko načina. Najuobičajeniji je potapanjem semena u posudu sa vodom. Sve semenke koje ostanu da plutaju izgubile su klijavost. Ali nije uvek tako. Jedan broj plutajućih semenki ipak na kraju proklija. Neke palme se prirodno rasejavaju vodom pa je za njihovo seme normalno da pluta po vodi. Drugi način za proveru kvaliteta semena je opservacija. Uzmite jednu semenku i rasecite je po dužini. Endosperm treba da bude kompaktan, čvrst i ujednačene boje, a klica koja se nalazi na dnu semenke mora da ispunjava klicinu komoru. Ukoliko je endosperm mekan ili spužvast, a klica ne ispunjava klicinu komoru, deluje sasušeno ili je promenila boju, seme je verovatno neupotrebljivo. Treći test je trtiranje semena tetrazolium hloridom. Odsecite uzorak semena tako da vidite deo sa klicom. Ovaj deo potopite u tetrazolium hlorid i ostavite na tamno mesto nekoliko sati. Ako klica dobije crvene ili roze fleke seme je dobro, a ako nema ovih fleka onda je neupotrebljivo.

Plodored za zdrav povrtnjak

Više godina na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir ili duvan. Isto tako, navedeno povrće nije dobro kombinovati u plodoredu ukoliko želite zdrav i bogat povtnjak.

Najvažniji princip

Jednu za drugom ne treba gajiti vrste iz iste botaničke familije jer su one po pravilu osetljive na iste patogene (prouzrokovače bolesti). To u praksi znači da na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir
ili duvan više godina ili navedene vrste kombinovati u plodoredu. Za navedene useve dobri predusevi su kukuruz, žitarice, suncokret, šećerna repa ili povrtarske vrste pasulj, boranija, grašak, korenasto-krtolaste vrste, luk.

Gajenje različitih biljaka na određenoj površini ima uticaj na strukturu zemljišta i sastav hranljivih materija u njemu. Način obrade i đubrenja zemljišta pri gajenju različitih useva utiče na poboljšavanje njegove strukture i održavanja balansa najvažnijih hranljivih elemenata. Pri monokulturi, odnosno gajenju samo jednog useva tokom više godina, dolazi do narušavanja strukture zemljišta i pojave manjka određenih hraniva koje taj usev najviše troši. Plodored predstavlja jednu od najznačajnih agrotehničkih i preventivnih mera u zaštiti povrća od prouzrokovača bolesti, štetočina, pa i korova. On, sa jedne strane, ograničava mogućnost da se u zemljište na kojem se prvi put organizuje gajenje povrća brzo i najčešće trajno unesu štetni mikroorganizmi i, s druge strane, doprinosi da se u već zaraženom zemljištu populacija parazita i štetočina održava ispod praga štetnosti.
Protiv truleža korena, gljiva, virusa…
Primena plodoreda je opravdana samo u cilju borbe protiv prouzrokovača bolesti koji se održavaju u zemljištu (trulež korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka, kao i neke gljive prouzrokovači antraknoze, neki virusi i bakterije). Uz upotrebu zdravog semena i sadnog materijala (rasada) plodored je jedina uspešna i ekonomična mera zaštite povrtarskih biljaka i cveća. Za suzbijanje oboljenja tipa plamenjače, pepelnice, rđe i uopšte parazita koji se rasejavaju vetrom ili insektima plodored nema veći praktični značaj.



U najvećem broju slučajeva istu ili sličnu biljnu vrstu treba gajiti na istom mestu tek nakon pauze od četiri ili pet godina. U tom periodu paraziti izgube svoju vitalnost, naročito ako se izvodi i energično suzbijanje korova. U slučaju prisustva parazita koji dugo čuvaju vitalnost (fuzariozno uvenuće, gar luka, kila kupusa) rotacija mora biti duža, sa trajanjem čak do deset godina.
Dakle, proizvodite biljke koje nisu osetljive prema istim patogenima, a smenjujte ih tako da se podesi da u međuvremenu zajednički zemljišni mikroorganizmi izgube svoju životnu vitalnost. U odsustvu biljaka domaćina parazitni mikroorganizmi bivaju inaktivirani prirodnim putem, a štetočine uginu usled nedostatka hrane ili u potrazi za hranom promene stanište.

Kako početi
Napravite listu povrća koje želite da uzgajate prve godine. Podelite listu na tri dela, a po tipu povrća (korenasto, plodovito i zrnasto i lisnato). Deo bašte na kojoj želite da formirate povrtnjak podelite na tri dela i u svakom uzgajajte grupu povrća zavisno od tipa. Obavezno zapišite raspored za prvu godinu kako biste naredne godine tipovima povrća zamenili mesta.

Sve o kompostu

Kompost

Kompost popravlja strukturu zemljišta i obogaćuje zemljište hranljivim materijama. Za razliku od stajnjaka kompost je jedno od organskih đubriva sa najvećin sadržajem najrazličitijih mikroelemenata. Preporučuje se uvek u nezi i gajenju četinara koji imaju specifične zahteve za mikroelemntima, ali blagotvorno deluje i na voće, povrće i cveće. Ovo je zaista najprihvatljivije đubrivo jer se masa koja vam je potrebna za kompostiranje nalazi upravo oko vas, tu u vašoj bašti i kuhinji. Sav organski otpad kao što je opalo lišće, precvetale biljke, rasad koji ste izvadili na kraju jedne sezone, svi organski kuhinjski otpatci kao što su ljuske od jaja, otpatci od povrća, kore od limuna, pomorandže i drugog voća, ostaci od mesa… mogu da završe u kompostištu i donesu vašoj bašti iz godine u godinu sve lepši izgled. U veku angažovanja da se očuva priroda i u godinama ekonomske krize kompost se nameće kao idealno rešenje. Vaša bašta iz sezone u sezonu sama priprema đubriva ponašajući se kao pereptum mobile.



Kako pripremiti dobar kompost?
Kompost nastaje razgradnjom organske materije radom mikroorganizama, zemljišne faune, enzima i gljiva. Kada pravite kompost vaš zadatak je da obezbedite što bolje uslove za rad ovih organizama. Ako to obezbedite, procesi razgradnje odvijaju se veoma brzo. Nekada i za manje od dve nedelje! Ako ne obezbedite dobre uslove, razgradnja će se svakako odvijati, ali može trajati i po nekoliko meseci. Pravilo za dobijanje komposta u kratkom vremenskom periodu je balansiranje sledeća četiri elementa:

Ugljenik
Materijali bogati ugljenikom hrana su za mikroorganizme. To su suve, čvrste vlaknaste biljne materije mrke ili braon boje (suvo lišće, četine, trulo korenje, piljevina, iseckana hartija, kukuruzne stabljike…)
Azot
Ovi materijali uglavnom sadrže velike količine belančevina koje mikroorganizmi koriste za rast i razmnožavanje (sveže iskopani korovi, ostaci sveže pokošene trave, prezreli plodovi, kuhinjski ostaci i ostali zeleni ostaci koje imate pri ruci; svakako mogu doći u obzir i alge, morska trava, stajnjak, krvno i koštano brašno).
Voda
Previše vlage guši mikroorganizme, a premalo dovodi do njihove dehidratacije. Glavno pravilo je da održite vlažan kompost kao dobro isceđen sunđer. Ako je kompost presuv, možete ga ovlažiti tako što ćete ga orošavati prilikom mešanja. Voda koja nije hlorisana daleko je pogodnija od vodovodne vode.
Kiseonik
Za nesmetan rast mikroorganizama neophodno je da ima dovoljno kiseonika. Sa razlaganjem mase ona se polako sabija, mikroorganizmi koriste kiseonik i sve ga je manje u kompostnoj masi. Ako se na neki način ne obezbedi dotok svežeg vazduha kompostna masa će postati sluzava i neupotrebljiva. Da bi kompostiranje teklo brzo i kvalitetno potrebno je da odnos između materija bogatih ugljenikom i materija bogatih azotom bude najmanje 3:1. Ukoliko je premalo materija bogatih ugljenikom kompostiranje može trajati i godinama. Ipak, sve organske materije na kraju se raspadnu a kao nusprodukt mikrobiološke aktivnosti nastaje toplota. Kompost se greje i ovo nam signalizira da su mikroorganizmi počeli da se hrane organskom materijom i pretvaraju je u finalni kompost.



Mešanje komposta
Nekada mešanje komposta i nije neophodno, pogotovo ako vam se ne žuri. Svrha mešanja je da se u kompost dovedu dovoljne količine svežeg vazduha i da se nekompostirane materije dovedu u centar gde je aktivnost najjača. Ako se služite toplim principom kompostiranja onda ćete masu mešati svakih 3-5 dana ili kada unutrašnja temperatura počne da pada ispod 40ºC. Nakon mešanja temperatura će ponovo početi da raste dok se nekompostirane materije ne razlože. Kada temperatura postane ujednačena bez obzira na mešanje, vaš kompost je spreman. Masu možete održati dobro aerisanom i baz mešanja. Podignite je na drvenu rešetku iznad zemlje. Obezbedite ventilaciju i na bočnim stranama kompostišta. U sredinu mase stavite jednu ili dve plastične perforirane cevi prečnika najmanje 10 cm.



Tipovi kompostišta
Sanduk zidan ciglom, blokom ili kamenom. Slažite blokove tako da ostavite prostora između cigli kako bi vazduh nesmetano mogao da prodire u kompostnu masu.
Paletni drveni sanduk. Odbačene drvene palete mogu odlično da posluže kao ograda za pripremu komposta. Povežite uglove tri palete konopcem ili žicom. Četvrtu paletu možete staviti na zemlju kako bi se pojačalo strujanje vazduha oko kompostne mase. Stari tepih ili najlon može poslužiti kao prekrivač koji će sprečiti prevlaživanje mase kišom. Postoje i brojna već gotova kompostišta koja možete nabaviti u bolje snabdevenim radnjama.

U čemu je problem pri kompostiranju?
Kompostna masa neće da se upali
Materijal je možda presuv. Ovo se često dešava leti kada su temperature previsoke. Pokušajte da masu održite vlažnom. Pokrivajte je da se ne suši. Kompostna masa možda ima malo azotnih materija. Osvežite ove azotne materije dodavanjem počupanih korova i kuhinjskim ostacima ili poluzgorelim stajnjakom. Vaša masa je možda premala. Sakupite više materijala i slažite ga u kompostište 1×1m do visine od 1m.
Smrdljiv kompost
Ako vaš kompost smrdi na amonijak, možda sadrži previše azota. Dodajte materije bogate ugljenikom (borove četine, lišće, slama) i poboljšajte odnos.
Gnjecav kompost
Kompost je previše zbijen ili prevlažan i nema dovoljno kiseonika za opstanak mikroorganizama. Rešenje je da se masa dobro izmeša, prozrači i doda još suvih materija da upiju suvišnu vlagu.
Finalni produkt je previše džombast
Nekim materijalima kao što su ljuske jaja i kukuruzni klipovi treba mnogo vremena za razgradnju. Ako želite kompost ne strukture, iseckajte ili izdrobite materijale pre nego ih ubacite u kompostište.

Neprijatelji proleća

Iako najlepše godišnje doba, proleće donosi i štetne insekte i bolesti na biljkama. Preventivnom zaštitom štetne posledice se mogu svesti na minimum.

Lisne vaši (Aphids)

Prvi insekti koji se bude u proleće su zelene lisne vaši. Na vrhovima mladih izbojaka primetićete kolonije ovih vaški koje su često zbog boje tečko uočljive. Biljke će prestati da cvetaju, pojaviće se srebrne prevlake na listovima, izbojci će se deformisati i povećava se opasnost od napada virusnih infekcija koju ove vaške prenose.
Prvu pojavu ovih insekata treba suzbijati nekim od kontaktnih insekticida. Čim temperature pređu 10ºC, počnite sa zalivanjem Actarom. Na nižim temperaturama protok sokova kroz biljku je usporen, pa je i transport preparata slabiji. Zato prve vaške uvek suzbijajte na licu mesta, a Actarom ćete obezbediti produženi efekat.



Korist od korova

Prilikom obilaska bašte obratite pažnju na korovske biljke. One počinju da rastuna značajno nižim temperaturama pa su i prve izložene napadu zelenih vaši. Iako neprijatni korovi su u ovom trenutku od koristi jer su indikatori napada vaški.

Zvezdasta pegavost ruža

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti ruža. Izazivač je gljiva Diplocarpon rosae koja sa svojim razvojem kreće rano u sezoni, već kada počne i prvi razvoj listova, ali se simptomi javljaju nešto kasnije. Karakteristična je pojava mrkih pega na površini lista koje imaju zvezdast oblik. U kasnijoj fazi na rubu pega dolazi do pojave hloroze tako da ove fleke dobijaju žuti oreol. Listovi prevremeno opadaju što smanjuje fotosintetsku površinu i ruža stagnira u rastu i slabije cveta. Gljiva se zadržava na zaraženom lišću i mladarima i tako se prenosi iz sezone u sezonu. Zbog ovoga redovno uklanjajte opalo lišće i secite zaražene mladare. Samo rana preventivna zaštita može dovesti do izlečenja ili sprečiti pojavu ove bolesti pogotovo ukoliko se već javljala u vašem ružičnjaku. Tretiranje treba početi sa preparatom Score čim biljke olistaju (6ml/10l vode), a kada se razvije i drugi list treba nastaviti sa preparatom Quadris (10ml/10l vode) i to jednom mesečno do kraja sezone.



Opalo lišće zaražeih ruža nikako ne smete stavljati u kompotište, već ih morate spaliti.

Zeleni ljiljan

Porodica: Liliaceae
Zemlja porekla: Južna Afrika
Verovatno jedna od kućnih biljaka koja se najlakše uzgaja i razmnožava.

Postoji nekoliko vrsta Hlorofita, a svima je zajedničko da lepo izgledaju na povišenoj polici ili u visećoj košari. Raste gotovo posvuda i vrlo je dekorativna sa svojim zelenim ili zeleno - belo prošaranim, izduženim listovima.
Vrsta sa potpuno zelenim lišćem traži vrlo malo svetlosti pa je pogodna za prostore koji nisu baš jako bogati svetlom. Vrsti šarenih, belo-zelenih listova potrebno je više svetla, ali ne voli izravno sunce.
Leti je zalivajte dva puta nedeljno, a zimi otprilike jednom nedeljno. Leti će joj goditi i prskanje lišća.
Ako primetite da su listovi na vrhovima požuteli, znači da nedostaje vlage. Te požutele listove odrežite kako bi biljka izgledala lepše.

Prihranite je jednom mesečno vodom kojoj ste dodali tekuće djubrivo za lisnate biljke. Hlorofit, obično u kasno proleće (iako nije pravilo), potera izdanke na kojima su mali beli cvetovi, koji se kasnije pretvore u nove mlade biljčice. Ti mali grmići s vremenom puste korenčiće i tada ih jednostavno stavite u lonac sa zemljom i evo mladih biljčica. Ne morate odrezati sve izdanke. Tako, sa tim vazdušastim mladicama, izgledaju baš lepo.

ALOE VERA

Drugi naziv: Aloa Latinski naziv: Aloe Barbadensis Miller Od davnina je poznata kao eliksir dugovečnosti. Zbog svoje hranjive vrednosti i izuzetnih lekovitih svojstava nazivaju je "Kraljicom lekovitih biljaka". U svetu je poznatija kao Aloe vera Barbadensis Miller. Ime je dobila po botanicaru Milleru koji ju je otkrio na ostrvu Barbadosu i uvrstio u registar lekovitog bilja. Reč Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva "Aloeh", Sirijskog "Alwai" ili hebrejskog "Halal", čije je značenje "izuzetno gorka materija", što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva odnosno kore. Komercijalni naziv Aloa Vera je latinskog porekla i znači "prava Aloa". Žuti "lekoviti" sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e. Aloa je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće Aloe Vera (Barbadensis Miler). Secenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije... Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gdje je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Od biljke se najviše upotrebljava njezin gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista. Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsecaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća. Aloa spada u porodicu ljiljana, a cvet koliko-toliko podseća na cvet istočnog ljiljana. Sadržaj Naučnici su ustanovili da gel Aloe vere sadrži preko 240 hranjivih i lekovitih sastojaka i medu njima: VITAMINE: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu; MINERALE: (više od 20); Gel sadrzi magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvozđe... MUKOPOLISAHARIDE: imuno-modulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremecaja), antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje. AMINOKISELINE: (potrebne za sintezu belančevina) - Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belančevina. Gel aloe Vere obezbedjuje 20 od ovih aminokiselina. Ono što je još važnije je da ovaj gel obezbeđuje osam od osam esencijalnih amionokiselina koje nije moguće proizvesti u organmizmu i koje se zbog toga moraju uzimati hranom.; ENZIME: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belancevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze) ANTRAKININE Najvažniji među njima su aloin i emodin, ali svi zajedno predstavljaju moćne analgetike, i priznato im je posedovanje antibakterijskih i baktericidnih svojstava. U čistom obliku, oni su i moćni laksativi, LIGNINE Ova drvenasta supstanca omogućava Aloi Veri da prodire duboko u kozu, SAPONINE Ovo su penusave (sapunaste) supstance koje ispoljavaju antimikrobijalni efekat protiv bakterija, virusa, gljivica i kvasaca kao što je kandida, STEROLE Tri glavna među njima deluju kao moćni antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi,.... Aloe Vera je : Imunostimulans (jaca opštu otpornost, prevencija bolesti - rak, aids, psorijaza, kolagenoze), Detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), Antioksidans (slobodni radikali), Antivirusno (herpes i ostalo), Baktericidno (uništava bakterije), Fungicidno (gljivice - Candida i dr.), Antiflogistik (upalni procesi svih sistema), Analgeticno (smanjuje bolove), Adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), Laksantno (reguliše stolicu), Stimulans (reguliše status psihe) i Antidijabeticno (smanjuje nivo šecera). Upotreba Ako se gel Aloe vere pije kao napitak (oralna upotreba), deluje dobrotvorno na mnogobrojne funkcije organizma: - jaca imunološki sistem - smanjuje upale - uništava viruse, bakterije, gljivice, parazite, licinke i spore - detoksifikuje organizam - podstice metabolizam i delovanje svih organa: jetre, žuci, bubrega, srca, živcanog i sistema za varenje, kože, očiju… - pomaže kod odvikavanja od pušenja, alkohola i opojnih droga. Kod lokalne upotrebe u obliku krema, sprejeva i kapljica idealno je sredstvo za: negu kože, alergije, zaceljivanje rana i opeklina, zaustavljanje krvarenja iz rana, kod bolova u zglobovima i mišicima, za negu zubi i usne šupljine (upala desni, paradentoza, afte), negu i bolesti očiju (konjunktivitis, mrena…), za akne, seboreju, peruti… Delovanje Podstice varenje, neutralizuje povišenu želudacnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalnih simbioticnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizira pH stolice, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga. Na taj način smanjuje upale i povećava apsorpciju hranjivih materija.
JETRA I ŽUC - Poboljšava rad jetre, detoksifikuje je i regenerise. Preporučuje se kao dodatna terapija kod bolesti žuci, ciroze jetre, akutnog i hronicnog hepatitisa i masne jetre.
ŠECERNA BOLEST - Regulise i snižava nivo šecera u krvi, smanjuje oscilacije šecera (posebno važno kod bolesnika na inzulinu).
SRCE I KRVNE ŽILE - Jaca srcani mišic. Snižava nivo kolesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje ucestalost napada angine pektoris.
BOLESTI IMUNOLOŠKOG sistema (TUMORI, RAK, AIDS) - Aloe vera sadrži faktore koji uništavaju tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastuci tumor, acemanan…). Podstice imunološki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje štetne nuspojave kemo i radio terapije.
ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA - Ublažava simptome astme i alergija.
MOKRACNI PUTEVI I PROSTATA - Ublažava akutne i hronicne upale, deluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli).
RESPIRATORNI ORGANI - Pomaže kod akutnih i hronicnih upala respiratornih organa (upala sinusa, ždrela, glasnih zica, pluća itd.).
BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA - Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mišica. Deluje je kod uganuća, nategnuca i upala tetiva, modrica… Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje je kod osteoporoze.
BOLESTI OCIJU - U obliku kapljica za oči uspešno se upotrebljava kod upale očne sluznice (konjunktivitis), mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale rožnjace), herpes simplexa…
NEGA KOŽE I KOŽNE BOLESTI - Izvanredno vlaži kožu jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomlađuje kožu jer povećava stvaranje fibroblasta 8x brže nego je to normalno te na taj način ubržava zaceljivanje rana. Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštecenu kožu; ublažava i otklanja staračke pege po rukama. Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema delotvorna je kod psorijaze...

Organsko đubre

U kuhinji i u vrtu ima uvek dosta otpadaka koji se mogu pretvoriti ukompost - važno organsko đubrivo.

Dobar kompost popravlja strukturu tla, obogaćuje ga humusom i korisnim bakterijama i osigurava biljkama korisne hranljive materije.

Može da se upotrebi površinski, ili da se ukopa u zemlju. Naročito je važan kod osnivanja i đubrenja travnjaka. Za kompostiranje se može iskoristiti pokošena trava, stabljike cveća i povrća, sitni otpad pri rezanju živica, vlazni treset, vlažna slama, pa čak i jednogodišnji korov. Možete dodati i malo lišća, ali ako ga imate mnogo, najbolje ga je kompostirati u lisni kompost.
Iz kuhinje možete iskoristiti razne organske otpatke - ljuske od jaja, listiće čaja, pepeo od drveta, piljevinu... Krupnije grane, korenje, bolesne biljke, kuvano meso i riba se ne bacaju u kompost.
Komposište treba smestiti na neki neupadljivi deo vrta, u hladu i zavetreno. Preporučuju se dimenzije 1 x 1,5 x 2 m. Može biti ograđeno žicom, tvrdom plastikom ili drvetom. Iskopajte 15 cm duboku jamu i do polovine je napunite kamenjem ili izlomljenom ciglom radi drenaže (odvodnjavanja). Kompost se slaže sledećim redom: Sloj od 15-ak cm organskog otpada, odozgo nekoliko lopata starog komposta punog bakterija koje ce potpomoći razlaganje, 2-3 cm zemlje. Slojevi se ponavljaju do visine od 1,5 m. Ako se masa osuši, pokvasite je. Odozgo i sa strane kompostiranom materijalu dodajte 2 cm zemlje. Leti je potrebno 10-14, a zimi 14-18 nedelja da se organski materijal raspadne i kompost bude spreman za upotrebu.

Pravi kontejneri

Setvu semena možete započeti u svakom kontejneru koji je najmanje 5-8 cm dubok i ima izbušene rupe za drenažu. Na tržištu se može naći veliki izbor ovakvih kontejnera uključujući i tresetne sandučiće, ji fi palete i sandučiće sa individualnim ćelijama za gajenje. Seme cinije i kadifice, recimo, možete posejati u malim kontejnerima, a onda ih prepikirati u veće. Većina baštovana seme uvek seje u redove u sandučićima, a kada se biljčice pojave i razviju prva dva lista, prepikiraju ih u individualne kontejnere.


Vremensko podešavanje i plan setve

Seme neravnomerno klija zavisno od biljne vrste, ali i unutar iste vrste. Zato je neophodno palete sa individualnim ćelijamapažljivo isplanirati vreme setve. Nekimbiljkama, kao što je to slučaj sa begonijama, potrebno je i do 12 nedelja od setve do presađivanja u baštu. Drugim je, opet, kao što su to suncokret ili kadi ce, do sadnje potrebno svega tri do četiri nedelje (i pate ukoliko se poseju prerano, pa stignu za sadnju pre nego što to vremenski uslovi dozvoljavaju).

Na pozadini svakog pakovanja semena možete naći preporuku o tresetne tabletevremenu setve. Ako se odlučite da sejete više od jedne ili dve kesice semena, napravite plan setve. Pravi se tako što se od vremena koje se planira za sadnju oduzima vreme koje je potrebno da se biljka razvije od semenke do momenta presađivanja. Vodite računa da sejete onoliko koliko možete da posadite u okviru nedelju dana da biljke ne bi prerastale.

Ako biljke sejete u stakleniku ili toploj sobi, od preporučenog vremena setve morate oduzeti najmanje nedelju dana. Toplota ubrzava rast biljaka, pa postoji opasnost da proizvedete velike razrasle biljke pre nego vremenski uslovi dozvoljavaju sadnju na otvorenom. Biljke čija setva počinje vrlo rano moraju se presađivati u veće kontejnere nakon tri do četiri nedelje. Ovo je posebno potrebno ukoliko ste seme posejali u sandučiće, a ne u individualne ćelije. Što pre ih presadite u individualne ćelije, to će one bolje razviti korenov busen.

Začini sa kuhinjskog prozora

Najpoznatiji začini sa najširom primenom uglavnom su mediteranskog porekla (origano, majčina dušica, mirođija, ruzmarin, lavanda, bosiljak, čubar, majoran, nana), ali su se dobro prilagodili i gajenju u kontinentalnim uslovima. Ovo su ujedno i biljke koje se preporučuju za zimsko gajenje .
Mediteranske začinske biljke možete lako i jednostavno sami proizvesti iz semena i to u gotovo svako doba godine. U ovim mirisnim biljkama neophodnim za pripremanje jela i napitaka možete uživati na svakoj prozorskoj dasci u kuhinji.
Ne samo da ćete uvek imati pri ruci sveže listove, već će vam ukrašavati prostor i uneće posebnu životnu draž. Kada kupujete seme začinskih biljaka, opredelite se za renomirane proizvođače. Izbegavajte vrste krupnog rasta i obavezno pažljivo pročitajte uputstva na poleđini svake kesice semena. Seme posejte u sandučiće i po nicanju pikirajte u saksije prečnika 12-14 cm. Ukoliko im obezbedite dovoljno svetla (najmanje 5 sati sunca), umerenu vlagu i zemljište na bazi sterilnih tresetnih supstrata, nećete imati problema sa bolestima i fiziološkim poremećajima.
Zalivanje obavljajte tako da se zemlja između dva zalivanja osuši. Začinske biljke ne trpe previše vlažan supstrat.
Prihranu obavezno obavljajte jednom mesečno nekim od rastvora za prihranu lisnodekorativnih biljaka.

Redovno orezujte

Začinske biljke se moraju redovno orezivati kako bi se sprečilo cvetanje i pojačalo grananje biljaka. Kada počne razvoj cvetne grane, prinos listova se značajno smanjuje, a biljka završava svoj reproduktivni ciklus i prestaje sa rastom. Pri orezivanju vodite računa da nikada ne skinete više od 1/3 listova kako ne biste ugrozili rast biljaka. Ipak, orezujte ih redovno kako biste stimulisali njihov rast i formirali žbunastu formu.

Mogu i lampe

Ukoliko na vašem prozoru nema dovoljno svetla, začine možete gajiti i pod fluorescentnim lampama. One moraju biti postavljene na oko 45 cm iznad biljaka kako bi dale dovoljno svetla.

Perenjak za svakoga

Veliki je broj perena koje se mogu kombinovati. Veoma su otporne i zahvalne za gajenje čak i za početnike. Ako ste početnik, neće vam biti komplikovano da napravite ovakav perenjak. Potrebna je ovalna saksija prečnika od 30-40 cm.
Dubinu možete odabrati po želji. Pošto saksiju napunite supstratom, u centralni deo posadite alisum. Sve ostale perene posadite oko alisuma. Sagine, čuvarkuća i vitalijana biće mu odlično društvo. Nemojte preterivati sa brojem sadnica jer perene veoma brzo rastu i bokore se pa traže dovoljno prostora.
Na kraju supstratom popunite praznine između sadnica, ako ih ima, zalijte i celu kombinaciju ukrasite kamenjem. Uživaćete u ovakvom perenjaku cele godine i biće sve lepši i raskošniji. Perene su vrste koje uživaju na direktnom suncu. Zato, koju god kombinaciju da napravite, namenite joj sunčanu ekspoziciju.

KROKUSI

Krokusi su osetljiviji na visoke temperature i cvetaju pre zumbula. Sami možete odabrati veličinu i dubinu saksije. Uspešno cvetaju i u plitkoj posudi ili pak na kamenju i vodi.



Odaberite kvalitetan i sterilan supstrat za sadnju


Napunite saksiju sa otvorima na dnu do 1 cm od ruba


Nežno utisnite lukovice krokusa u rastojanju od 1-2 cm


Dopunite saksiju supstratom tako da ne pokrijete svoje lukovice


Pažljivo zalijte običnom vodom sobne temperature


Saksiju odložite na hladno i tamno mesto (4-6 nedelja)...

Kućne opasnosti

U stanu vrebaju zimski paraziti. Suv vazduh i toplota idealni su uslovi za razvoj štetočina. Uz crvenog pauka u ovom periodu najveći neprijatelji vaših sobnih biljaka su, pored preteranog zalivanja, štitasta i vunasta vaš.

Vunasta vaš



U uslovima toplog i izuzetno suvog vazduha, koji su karakteristični za zimski period u stanovima sa centralnim grejanjem, vunasta vaš jedna je od glavnih štetočina koja ugrožava sobne biljke. Veoma se teško suzbija na biljkama koje imaju izražene lisne rukavce (recimo, Kalatea) u koje se vunasta vaš zavlači i leže jaja. U ovom lisnom rukavcu teško se suzbija jer je prskanjem insekticidima do nje nemoguće prodreti. Zato je za suzbijanje najbolje koristiti kombinaciju kontaktnih i sistemičnih insekticida.
U povoljnim uslovima ženske polažu jaja na skrovitim mestima u pazuhu lista ili na mestima grananja stabla. Jaja su presvučena vunastom tvorevinom tako da na njih ne deluje ni jedan insekticid. Suzbijanje se temelji na uništavanju pokretnih larvi. Kada se razlegu iz jaja i pređu u pokretni larveni stadijum mogu se tretirati kontaktnim insekticidima, ali je veoma važno da se ovo tretiranje ponovi dva puta u roku od sedam dana kako bi se uništile sve larve koje se razlegu u ovom periodu.



Da bi delovanje bilo potpunije biljke je poželjno i zaliti rastvorom preparata Actara. Ovaj parazit napada gotovo sve sobne biljke, izrazito voli krotone, kaktuse, spatiflume, a na afričkim ljubičicama može da napravi ogromne štete. Dakle, prekontrolišite vaše biljke i ukoliko primetite vunaste bele promene na granama ili listovima odmah počnite sa tretiranjem. Jedan od načina uklanjanja je i mehaničko skidanje ovih vaški rastvorom razblaženog alkohola, ali samo ukoliko je napad uočen na vreme. Kod većeg napada koristite preparate.


Štitasta vaš

Ovo je štetočina koji će vam praviti probleme uglavnom na sobnim lisnodekorativnim biljkama, ali se često može naći i na oleandru i limunu.



Glavna karakteristika ove vaši je posedovanje štita. Naime, ceo insekt prekriven je hitinskom prevlakom u obliku štita kojim čvrsto prijanja uz biljku domaćina na kojoj se hrani. Ceo svoj životni ciklus završava pod štitom pod kojim i ženka nosi jaja. Kada se izlegu, larve su pokretne i zauzimaju pozicije na biljci hraniteljici. Rastom i sazrevanjem dobijaju hitinski štit i postaju gotovo neuništive. Prskanja protiv štitaste vaši uglavnom daju slabe rezultate jer gotovo ni jedan pesticid ne deluje kroz ovaj štit.



Ipak, postoje preparati poput Actare koji se zalivanjem upijaju u biljne sokove i uništavaju ovu vaš dok se hrani sisajući biljne sokove. Dakle, prskanje u kombinaciji sa zalivanjem Actarom daje vrlo dobre rezultate u suzbijanju štitaste vaši. Preporuka je da se postupak ponovi na 15 dana kako bi se održala koncentracija otrova u biljnom soku. Prilikom primene preparata uvek se pridržavajte propisanih zaštitnih mera i priloženog uputstva.




Efikasan preparat

Za sada je Actara najbolje sredstvo za suzbijanje vunaste vaši jer se može primenjivati i prskanjem i zalivanjem. Zalivene biljke usvajaju otrov preko vode pa tako Actara postaje sastavni deo biljnih sokova kojim se vunaste vaši hrane.

ĐURĐEVAK

Drugi nazivi: djurdjica, šmarnica, djurdjevac.
Latinski naziv: Convallaria majalis
Eng - Lily-of-the-valley

Opis biljke: Djurdjevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste.
Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava.
Ðurdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraca od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. Koristi se u službenoj medicini za lecenje srcanih bolesti, regulise rad srca, jaca ga, ublažava grceve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišcivanja. Ipak, zahvaljujuci brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. . Dejstvo se pokazuje u pojacanom izlucivanju mokrace, narocito kod srcanih bolesnika nervoznog stanja. Za lecenje srcanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz cešce mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jace deluje.
Biljka je Otrovna - OPREZNO ....Znaci trovanja su jak proliv, povracanje, opsta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov -- kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku! ...
Stanište: Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .
Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren
Lekovito delovanje: U Nemackoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se caj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lecenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuce sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

RUZMARIN

Drugi nazivi: rozmarin, rosmarin, rožmarin, rusmarin, ruzmarin, ruzman, zimorad...
Latinski naziv: rosmarinus officinalis
Opis biljke: ruzmarin je razgranjena grmovita biljka koja je i zimi zelena. Listovi su nasuprotni, sedeći. kožasti, cvrsti i uski, dužine 2 do 3 cm. Rubovi listova su celi i prema dole savijeni. Gornja strana lista tamnozelene je boje, a donja sivo-bela i lagano pustenasta. Između listova, na krajevima ogranaka razvijaju se pršljenasto na malim peteljkama Ijubicasto-plavi cvetovi. Jakog su mirisa, nalik na kamfor, a okusa Ijutog, aromaticnog i malo gorkog...
Stanište: nalazi se na osunčanim i kamenitim stranama obalnog područja, a kao ukrasna biljka uzgaja se po vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz te ga je potrebno zaštititi.
Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se cvetovi, izdanci u cvatu i listovi. Cvetovi i biljka u cvatu suše u hladu. Čuvaju se u zatvorenim posudama, kao i druge biljke koje hlape ...
Lekovito delovanje: ruzmarin je veoma koristan kao lek za poboljšanje cirkulacije krvi, za lecenje slabe probave i tromosti želuca i anemije. Biljka deluje na poboljšanje funkcije jetre i pražnjenja žucnog mehura, a to, pak, deluje na opste poboljšanje celog organizma. Koristi se za lečenje uzetosti, reumatizma mišica, živcanih bolova, glavobolje te duševne i telesne iznemoglosti. Koristi se i kao sredstvo za poboljšanje vida. Za upotrebu iznutra priprema se čaj, a za upotrebu izvana alkoholna otopina što služi kao sredstvo za masažu...

NONI

Drugi nazivi: Morinda.
Latinski naziv: Morinda citrifolia , Rubiaceae . .

Noni-plod pripada grupi od 80 lekovitih biljaka koje pripadaju medicinski najdelotvornijoj biljnoj grupi starog sveta Rubiaceae, te u Rubiaceae biljnoj grupi ima najvecu sposobnost da spaja kserotonin.
Raste samonikla, a daje plodove tokom cele godine. Berba je 12 puta godišnje. Ovo voće, koje se već vekovima efikasno koristi u Polineziji, na Tahitiju i Havajima, tek u današnje vreme postaje opšte poznato.
Noni voće sadrži 18 raznih aminokiselina, koje pospešuju razvoj mišica i ujedno sprečavaju njihovo razgradivanje. Ovo dejstvo se višestruko ispoljava prilikom redovnog treniranja. Natrijum, kalijum, gvožde, mangan, odnosno magnezijum koji se nalaze u sastavu Nonija, doprinose zadovoljenju dnevnih potreba organizma za mineralnim materijama.
Pored toga sadrži i takve specijalne materije, koje pospešuju protok materija između ćelija, tako da imaju regenerativno dejstvo.
Skopoletin podržava funkciju štitne žlezde, povećava nivo serotonina i melatonina u organizmu, sprečavajući time promene raspoloženja, odnosno povoljno utiče na sposobnost prilagođavanja dnevnim promenama i reguliše ciklus sna.
Noni pospešuje proizvodnju azotnog oksida koji u sprezi sa skopoletinom omogućava opuštanje arterija, čime igra značajnu ulogu u smanjenju visokog krvnog pritiska nastalog usled napetosti i stresa.
Pored toga azotni oksid učestvuje u poboljšanju prokrvljenosti tkiva, smanjuje sklonost ka nastajanju ugrušaka, čime brani organizam od infarkta i od izliva krvi u mozak. Svojim antioksidativnim dejtvom čini odbranu od oksidacije LDL-holesterola, znači ima značajan doprinos u prevenciji od kardiovaskularnih oboljenja.
Noni plod ima 800 puta više Proxerina nego ananas koji je do danas bio najveci izvor ovog sastojka. Proxeronin i proxeronasa su dva sastojka koja omogućuju ljudskom telu stvaranje XERONINA najvažnijeg alkaloida za obnovu svih molekula u telesnim ćelijama.



Sledeći značajan sastavni element Nonija je damnakantal. On igra jednu vrstu uloge nadzornika deobe ćelija i tkiva i "ne dozvoljava" da se deoba otrgne kontroli. Pošto ucestvuje u izgradnji najoptimalnijeg nivoa takozvanih T- i B-ćelija, kao i odbrambenih i limfnih ćelija, olakšava posao imunog sistema koji je tako sposoban da pobedi bolesti.
Zahvaljujuci sadržaju damnakantala, Noni izvanredno štiti od malignih pojava, odnosno usporava rast već nastalih tumora. U slučaju pojave tumora u organizmu se smanjuje količina enzima kseronin, prokseronin i prokserogenaza, koje Noni sadrži u značajnoj količini. Zahvaljujući adaptogenom dejstvu u stanju je da normalizuje ćelije koje nepravilno funkcionišu. Redovnom upotrebom Nonija se mnogo doprinosi efikasnoj zaštiti od tumora.
Kseronin i prokseronin imaju izvanredno antidepresivno dejstvo. Ove materije pospešuju lučenje endorfina, čije oslobadanje rezultira razdraganost i dobro raspoloženje. Pored toga umanjuju iscrpljujuće bolove nastale usled upale zglobova, pri čemu ne izazivaju zavisnost.
Pored svega toga kseronin pokreće u organizmu mehanizam zaštite od upala, a takođe povećava otpornost na bakterije i viruse. Zbog toga se Noni preporučuje svima koji često oboljevaju od infekcija gornjih disajnih puteva.



Scopoletin - Ima antiinflamatorna, antihistaminska, antibakterijska i antigljivična dejstva, reguliše povišeni krvni pritisak, a u međudejstvu sa serotoninom reguliše san, apetit i tjelesnu temperaturu.

Antahinon - Kontroliše aktivnost infektivnih bakterija poput Zlatnog Stafilokoka, E. Koli i Salmonele

Damnakantal - Inhibira rast prekanceroznih ćelija

Terpen - Dovodi do podmlađivanja ćelija olakšavajući preuzimanje nutritiva i izbacivanje toksina

Fitonutritivi i selen - Obezbjeđuju moćnu antioksidantnu zaštitu od dejstva slobodnih radikalaDijetna vlakna (rastvorljiva i nerastvorljiva)Rastvorljiva dijetna vlakna čiste krv od holesterola vezujući masnoće i stabilizuju nivo šećera. Nerastvorljiva dijetna vlakna su korisna za čišćenje debelog creva.
Noni je bogat aminokiselinama

Aminokiseline su gradivne jedinice belančevina i kao takve bitne za najveći broj telesnih funkcija. Termin esencijalne aminokiseline se odnosi na one aminokiseline koje se ne sintetizuju u našem organizmu, već ih moramo redovno unositi hranom.
U Noniju se nalazi 19 od 20 osnovnih aminokiselina, uključujući svih 9 esencijalnih aminokiselina.
Noni je bogat esencijalnim masnim kiselinama
Masne kiseline su gradivne jedinice masti i ulja. Termin esencijalne masne kiseline se odnosi na polinezasićene masne kiseline koje moramo unositi ishranom. One održavaju kvalitet kože, nervnog tkiva, štite srce i krvne sudove, a popravljaju i raspoloženje. Upravo zahvaljujući prisustvu dovoljne količine esencijalnih masnih kiselina ćelijske membrane mogu efikasno da funkcionišu u smislu preuzimanja nutritivnih materija i oslobađanja toksina.
Pošto Noni potpomaže lučenje sokova za varenje, smanjuje i značajni deo problema digestivnog trakta.
Može biti korisna dopuna u terapiji raznih bolesti zavisnosti: pušenje, alkoholizam, narkomanija, jer upotrebom Nonija smanjuju se simptomi odvikavanja, čime se proces daleko lakše podnosi.

I love

I love

2010.

Sretna Nova 2010.godina!!!