уторак, 16. фебруар 2010.

Zeleni ljiljan

Porodica: Liliaceae
Zemlja porekla: Južna Afrika
Verovatno jedna od kućnih biljaka koja se najlakše uzgaja i razmnožava.

Postoji nekoliko vrsta Hlorofita, a svima je zajedničko da lepo izgledaju na povišenoj polici ili u visećoj košari. Raste gotovo posvuda i vrlo je dekorativna sa svojim zelenim ili zeleno - belo prošaranim, izduženim listovima.
Vrsta sa potpuno zelenim lišćem traži vrlo malo svetlosti pa je pogodna za prostore koji nisu baš jako bogati svetlom. Vrsti šarenih, belo-zelenih listova potrebno je više svetla, ali ne voli izravno sunce.
Leti je zalivajte dva puta nedeljno, a zimi otprilike jednom nedeljno. Leti će joj goditi i prskanje lišća.
Ako primetite da su listovi na vrhovima požuteli, znači da nedostaje vlage. Te požutele listove odrežite kako bi biljka izgledala lepše.

Prihranite je jednom mesečno vodom kojoj ste dodali tekuće djubrivo za lisnate biljke. Hlorofit, obično u kasno proleće (iako nije pravilo), potera izdanke na kojima su mali beli cvetovi, koji se kasnije pretvore u nove mlade biljčice. Ti mali grmići s vremenom puste korenčiće i tada ih jednostavno stavite u lonac sa zemljom i evo mladih biljčica. Ne morate odrezati sve izdanke. Tako, sa tim vazdušastim mladicama, izgledaju baš lepo.

четвртак, 11. фебруар 2010.

ALOE VERA



Drugi naziv: Aloa Latinski naziv: Aloe Barbadensis Miller Od davnina je poznata kao eliksir dugovečnosti. Zbog svoje hranjive vrednosti i izuzetnih lekovitih svojstava nazivaju je "Kraljicom lekovitih biljaka". U svetu je poznatija kao Aloe vera Barbadensis Miller. Ime je dobila po botanicaru Milleru koji ju je otkrio na ostrvu Barbadosu i uvrstio u registar lekovitog bilja. Reč Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva "Aloeh", Sirijskog "Alwai" ili hebrejskog "Halal", čije je značenje "izuzetno gorka materija", što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva odnosno kore. Komercijalni naziv Aloa Vera je latinskog porekla i znači "prava Aloa". Žuti "lekoviti" sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e. Aloa je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće Aloe Vera (Barbadensis Miler). Secenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije... Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gdje je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Od biljke se najviše upotrebljava njezin gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista. Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsecaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća. Aloa spada u porodicu ljiljana, a cvet koliko-toliko podseća na cvet istočnog ljiljana. Sadržaj Naučnici su ustanovili da gel Aloe vere sadrži preko 240 hranjivih i lekovitih sastojaka i medu njima: VITAMINE: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu; MINERALE: (više od 20); Gel sadrzi magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvozđe... MUKOPOLISAHARIDE: imuno-modulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremecaja), antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje. AMINOKISELINE: (potrebne za sintezu belančevina) - Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belančevina. Gel aloe Vere obezbedjuje 20 od ovih aminokiselina. Ono što je još važnije je da ovaj gel obezbeđuje osam od osam esencijalnih amionokiselina koje nije moguće proizvesti u organmizmu i koje se zbog toga moraju uzimati hranom.; ENZIME: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belancevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze) ANTRAKININE Najvažniji među njima su aloin i emodin, ali svi zajedno predstavljaju moćne analgetike, i priznato im je posedovanje antibakterijskih i baktericidnih svojstava. U čistom obliku, oni su i moćni laksativi, LIGNINE Ova drvenasta supstanca omogućava Aloi Veri da prodire duboko u kozu, SAPONINE Ovo su penusave (sapunaste) supstance koje ispoljavaju antimikrobijalni efekat protiv bakterija, virusa, gljivica i kvasaca kao što je kandida, STEROLE Tri glavna među njima deluju kao moćni antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi,.... Aloe Vera je : Imunostimulans (jaca opštu otpornost, prevencija bolesti - rak, aids, psorijaza, kolagenoze), Detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), Antioksidans (slobodni radikali), Antivirusno (herpes i ostalo), Baktericidno (uništava bakterije), Fungicidno (gljivice - Candida i dr.), Antiflogistik (upalni procesi svih sistema), Analgeticno (smanjuje bolove), Adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), Laksantno (reguliše stolicu), Stimulans (reguliše status psihe) i Antidijabeticno (smanjuje nivo šecera). Upotreba Ako se gel Aloe vere pije kao napitak (oralna upotreba), deluje dobrotvorno na mnogobrojne funkcije organizma: - jaca imunološki sistem - smanjuje upale - uništava viruse, bakterije, gljivice, parazite, licinke i spore - detoksifikuje organizam - podstice metabolizam i delovanje svih organa: jetre, žuci, bubrega, srca, živcanog i sistema za varenje, kože, očiju… - pomaže kod odvikavanja od pušenja, alkohola i opojnih droga. Kod lokalne upotrebe u obliku krema, sprejeva i kapljica idealno je sredstvo za: negu kože, alergije, zaceljivanje rana i opeklina, zaustavljanje krvarenja iz rana, kod bolova u zglobovima i mišicima, za negu zubi i usne šupljine (upala desni, paradentoza, afte), negu i bolesti očiju (konjunktivitis, mrena…), za akne, seboreju, peruti… Delovanje Podstice varenje, neutralizuje povišenu želudacnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalnih simbioticnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizira pH stolice, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga. Na taj način smanjuje upale i povećava apsorpciju hranjivih materija.
JETRA I ŽUC - Poboljšava rad jetre, detoksifikuje je i regenerise. Preporučuje se kao dodatna terapija kod bolesti žuci, ciroze jetre, akutnog i hronicnog hepatitisa i masne jetre.
ŠECERNA BOLEST - Regulise i snižava nivo šecera u krvi, smanjuje oscilacije šecera (posebno važno kod bolesnika na inzulinu).
SRCE I KRVNE ŽILE - Jaca srcani mišic. Snižava nivo kolesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje ucestalost napada angine pektoris.
BOLESTI IMUNOLOŠKOG sistema (TUMORI, RAK, AIDS) - Aloe vera sadrži faktore koji uništavaju tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastuci tumor, acemanan…). Podstice imunološki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje štetne nuspojave kemo i radio terapije.
ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA - Ublažava simptome astme i alergija.
MOKRACNI PUTEVI I PROSTATA - Ublažava akutne i hronicne upale, deluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli).
RESPIRATORNI ORGANI - Pomaže kod akutnih i hronicnih upala respiratornih organa (upala sinusa, ždrela, glasnih zica, pluća itd.).
BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA - Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mišica. Deluje je kod uganuća, nategnuca i upala tetiva, modrica… Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje je kod osteoporoze.
BOLESTI OCIJU - U obliku kapljica za oči uspešno se upotrebljava kod upale očne sluznice (konjunktivitis), mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale rožnjace), herpes simplexa…
NEGA KOŽE I KOŽNE BOLESTI - Izvanredno vlaži kožu jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomlađuje kožu jer povećava stvaranje fibroblasta 8x brže nego je to normalno te na taj način ubržava zaceljivanje rana. Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštecenu kožu; ublažava i otklanja staračke pege po rukama. Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema delotvorna je kod psorijaze...

Organsko đubre

U kuhinji i u vrtu ima uvek dosta otpadaka koji se mogu pretvoriti ukompost - važno organsko đubrivo.

Dobar kompost popravlja strukturu tla, obogaćuje ga humusom i korisnim bakterijama i osigurava biljkama korisne hranljive materije.

Može da se upotrebi površinski, ili da se ukopa u zemlju. Naročito je važan kod osnivanja i đubrenja travnjaka. Za kompostiranje se može iskoristiti pokošena trava, stabljike cveća i povrća, sitni otpad pri rezanju živica, vlazni treset, vlažna slama, pa čak i jednogodišnji korov. Možete dodati i malo lišća, ali ako ga imate mnogo, najbolje ga je kompostirati u lisni kompost.
Iz kuhinje možete iskoristiti razne organske otpatke - ljuske od jaja, listiće čaja, pepeo od drveta, piljevinu... Krupnije grane, korenje, bolesne biljke, kuvano meso i riba se ne bacaju u kompost.
Komposište treba smestiti na neki neupadljivi deo vrta, u hladu i zavetreno. Preporučuju se dimenzije 1 x 1,5 x 2 m. Može biti ograđeno žicom, tvrdom plastikom ili drvetom. Iskopajte 15 cm duboku jamu i do polovine je napunite kamenjem ili izlomljenom ciglom radi drenaže (odvodnjavanja). Kompost se slaže sledećim redom: Sloj od 15-ak cm organskog otpada, odozgo nekoliko lopata starog komposta punog bakterija koje ce potpomoći razlaganje, 2-3 cm zemlje. Slojevi se ponavljaju do visine od 1,5 m. Ako se masa osuši, pokvasite je. Odozgo i sa strane kompostiranom materijalu dodajte 2 cm zemlje. Leti je potrebno 10-14, a zimi 14-18 nedelja da se organski materijal raspadne i kompost bude spreman za upotrebu.

недеља, 7. фебруар 2010.

Pravi kontejneri

Setvu semena možete započeti u svakom kontejneru koji je najmanje 5-8 cm dubok i ima izbušene rupe za drenažu. Na tržištu se može naći veliki izbor ovakvih kontejnera uključujući i tresetne sandučiće, ji fi palete i sandučiće sa individualnim ćelijama za gajenje. Seme cinije i kadifice, recimo, možete posejati u malim kontejnerima, a onda ih prepikirati u veće. Većina baštovana seme uvek seje u redove u sandučićima, a kada se biljčice pojave i razviju prva dva lista, prepikiraju ih u individualne kontejnere.


Vremensko podešavanje i plan setve

Seme neravnomerno klija zavisno od biljne vrste, ali i unutar iste vrste. Zato je neophodno palete sa individualnim ćelijamapažljivo isplanirati vreme setve. Nekimbiljkama, kao što je to slučaj sa begonijama, potrebno je i do 12 nedelja od setve do presađivanja u baštu. Drugim je, opet, kao što su to suncokret ili kadi ce, do sadnje potrebno svega tri do četiri nedelje (i pate ukoliko se poseju prerano, pa stignu za sadnju pre nego što to vremenski uslovi dozvoljavaju).

Na pozadini svakog pakovanja semena možete naći preporuku o tresetne tabletevremenu setve. Ako se odlučite da sejete više od jedne ili dve kesice semena, napravite plan setve. Pravi se tako što se od vremena koje se planira za sadnju oduzima vreme koje je potrebno da se biljka razvije od semenke do momenta presađivanja. Vodite računa da sejete onoliko koliko možete da posadite u okviru nedelju dana da biljke ne bi prerastale.

Ako biljke sejete u stakleniku ili toploj sobi, od preporučenog vremena setve morate oduzeti najmanje nedelju dana. Toplota ubrzava rast biljaka, pa postoji opasnost da proizvedete velike razrasle biljke pre nego vremenski uslovi dozvoljavaju sadnju na otvorenom. Biljke čija setva počinje vrlo rano moraju se presađivati u veće kontejnere nakon tri do četiri nedelje. Ovo je posebno potrebno ukoliko ste seme posejali u sandučiće, a ne u individualne ćelije. Što pre ih presadite u individualne ćelije, to će one bolje razviti korenov busen.

Začini sa kuhinjskog prozora



Najpoznatiji začini sa najširom primenom uglavnom su mediteranskog porekla (origano, majčina dušica, mirođija, ruzmarin, lavanda, bosiljak, čubar, majoran, nana), ali su se dobro prilagodili i gajenju u kontinentalnim uslovima. Ovo su ujedno i biljke koje se preporučuju za zimsko gajenje .
Mediteranske začinske biljke možete lako i jednostavno sami proizvesti iz semena i to u gotovo svako doba godine. U ovim mirisnim biljkama neophodnim za pripremanje jela i napitaka možete uživati na svakoj prozorskoj dasci u kuhinji.
Ne samo da ćete uvek imati pri ruci sveže listove, već će vam ukrašavati prostor i uneće posebnu životnu draž. Kada kupujete seme začinskih biljaka, opredelite se za renomirane proizvođače. Izbegavajte vrste krupnog rasta i obavezno pažljivo pročitajte uputstva na poleđini svake kesice semena. Seme posejte u sandučiće i po nicanju pikirajte u saksije prečnika 12-14 cm. Ukoliko im obezbedite dovoljno svetla (najmanje 5 sati sunca), umerenu vlagu i zemljište na bazi sterilnih tresetnih supstrata, nećete imati problema sa bolestima i fiziološkim poremećajima.
Zalivanje obavljajte tako da se zemlja između dva zalivanja osuši. Začinske biljke ne trpe previše vlažan supstrat.
Prihranu obavezno obavljajte jednom mesečno nekim od rastvora za prihranu lisnodekorativnih biljaka.

Redovno orezujte

Začinske biljke se moraju redovno orezivati kako bi se sprečilo cvetanje i pojačalo grananje biljaka. Kada počne razvoj cvetne grane, prinos listova se značajno smanjuje, a biljka završava svoj reproduktivni ciklus i prestaje sa rastom. Pri orezivanju vodite računa da nikada ne skinete više od 1/3 listova kako ne biste ugrozili rast biljaka. Ipak, orezujte ih redovno kako biste stimulisali njihov rast i formirali žbunastu formu.

Mogu i lampe

Ukoliko na vašem prozoru nema dovoljno svetla, začine možete gajiti i pod fluorescentnim lampama. One moraju biti postavljene na oko 45 cm iznad biljaka kako bi dale dovoljno svetla.

уторак, 2. фебруар 2010.

Perenjak za svakoga



Veliki je broj perena koje se mogu kombinovati. Veoma su otporne i zahvalne za gajenje čak i za početnike. Ako ste početnik, neće vam biti komplikovano da napravite ovakav perenjak. Potrebna je ovalna saksija prečnika od 30-40 cm.
Dubinu možete odabrati po želji. Pošto saksiju napunite supstratom, u centralni deo posadite alisum. Sve ostale perene posadite oko alisuma. Sagine, čuvarkuća i vitalijana biće mu odlično društvo. Nemojte preterivati sa brojem sadnica jer perene veoma brzo rastu i bokore se pa traže dovoljno prostora.
Na kraju supstratom popunite praznine između sadnica, ako ih ima, zalijte i celu kombinaciju ukrasite kamenjem. Uživaćete u ovakvom perenjaku cele godine i biće sve lepši i raskošniji. Perene su vrste koje uživaju na direktnom suncu. Zato, koju god kombinaciju da napravite, namenite joj sunčanu ekspoziciju.