Kompost popravlja strukturu zemljišta i obogaćuje zemljište hranljivim materijama. Za razliku od stajnjaka kompost je jedno od organskih đubriva sa najvećin sadržajem najrazličitijih mikroelemenata. Preporučuje se uvek u nezi i gajenju četinara koji imaju specifične zahteve za mikroelemntima, ali blagotvorno deluje i na voće, povrće i cveće. Ovo je zaista najprihvatljivije đubrivo jer se masa koja vam je potrebna za kompostiranje nalazi upravo oko vas, tu u vašoj bašti i kuhinji. Sav organski otpad kao što je opalo lišće, precvetale biljke, rasad koji ste izvadili na kraju jedne sezone, svi organski kuhinjski otpatci kao što su ljuske od jaja, otpatci od povrća, kore od limuna, pomorandže i drugog voća, ostaci od mesa… mogu da završe u kompostištu i donesu vašoj bašti iz godine u godinu sve lepši izgled. U veku angažovanja da se očuva priroda i u godinama ekonomske krize kompost se nameće kao idealno rešenje. Vaša bašta iz sezone u sezonu sama priprema đubriva ponašajući se kao pereptum mobile.
Kako pripremiti dobar kompost?
Kompost nastaje razgradnjom organske materije radom mikroorganizama, zemljišne faune, enzima i gljiva. Kada pravite kompost vaš zadatak je da obezbedite što bolje uslove za rad ovih organizama. Ako to obezbedite, procesi razgradnje odvijaju se veoma brzo. Nekada i za manje od dve nedelje! Ako ne obezbedite dobre uslove, razgradnja će se svakako odvijati, ali može trajati i po nekoliko meseci. Pravilo za dobijanje komposta u kratkom vremenskom periodu je balansiranje sledeća četiri elementa:
Ugljenik
Materijali bogati ugljenikom hrana su za mikroorganizme. To su suve, čvrste vlaknaste biljne materije mrke ili braon boje (suvo lišće, četine, trulo korenje, piljevina, iseckana hartija, kukuruzne stabljike…)
Azot
Ovi materijali uglavnom sadrže velike količine belančevina koje mikroorganizmi koriste za rast i razmnožavanje (sveže iskopani korovi, ostaci sveže pokošene trave, prezreli plodovi, kuhinjski ostaci i ostali zeleni ostaci koje imate pri ruci; svakako mogu doći u obzir i alge, morska trava, stajnjak, krvno i koštano brašno).
Voda
Previše vlage guši mikroorganizme, a premalo dovodi do njihove dehidratacije. Glavno pravilo je da održite vlažan kompost kao dobro isceđen sunđer. Ako je kompost presuv, možete ga ovlažiti tako što ćete ga orošavati prilikom mešanja. Voda koja nije hlorisana daleko je pogodnija od vodovodne vode.
Kiseonik
Za nesmetan rast mikroorganizama neophodno je da ima dovoljno kiseonika. Sa razlaganjem mase ona se polako sabija, mikroorganizmi koriste kiseonik i sve ga je manje u kompostnoj masi. Ako se na neki način ne obezbedi dotok svežeg vazduha kompostna masa će postati sluzava i neupotrebljiva. Da bi kompostiranje teklo brzo i kvalitetno potrebno je da odnos između materija bogatih ugljenikom i materija bogatih azotom bude najmanje 3:1. Ukoliko je premalo materija bogatih ugljenikom kompostiranje može trajati i godinama. Ipak, sve organske materije na kraju se raspadnu a kao nusprodukt mikrobiološke aktivnosti nastaje toplota. Kompost se greje i ovo nam signalizira da su mikroorganizmi počeli da se hrane organskom materijom i pretvaraju je u finalni kompost.
Mešanje komposta
Nekada mešanje komposta i nije neophodno, pogotovo ako vam se ne žuri. Svrha mešanja je da se u kompost dovedu dovoljne količine svežeg vazduha i da se nekompostirane materije dovedu u centar gde je aktivnost najjača. Ako se služite toplim principom kompostiranja onda ćete masu mešati svakih 3-5 dana ili kada unutrašnja temperatura počne da pada ispod 40ºC. Nakon mešanja temperatura će ponovo početi da raste dok se nekompostirane materije ne razlože. Kada temperatura postane ujednačena bez obzira na mešanje, vaš kompost je spreman. Masu možete održati dobro aerisanom i baz mešanja. Podignite je na drvenu rešetku iznad zemlje. Obezbedite ventilaciju i na bočnim stranama kompostišta. U sredinu mase stavite jednu ili dve plastične perforirane cevi prečnika najmanje 10 cm.
Tipovi kompostišta
Sanduk zidan ciglom, blokom ili kamenom. Slažite blokove tako da ostavite prostora između cigli kako bi vazduh nesmetano mogao da prodire u kompostnu masu.
Paletni drveni sanduk. Odbačene drvene palete mogu odlično da posluže kao ograda za pripremu komposta. Povežite uglove tri palete konopcem ili žicom. Četvrtu paletu možete staviti na zemlju kako bi se pojačalo strujanje vazduha oko kompostne mase. Stari tepih ili najlon može poslužiti kao prekrivač koji će sprečiti prevlaživanje mase kišom. Postoje i brojna već gotova kompostišta koja možete nabaviti u bolje snabdevenim radnjama.
U čemu je problem pri kompostiranju?
Kompostna masa neće da se upali
Materijal je možda presuv. Ovo se često dešava leti kada su temperature previsoke. Pokušajte da masu održite vlažnom. Pokrivajte je da se ne suši. Kompostna masa možda ima malo azotnih materija. Osvežite ove azotne materije dodavanjem počupanih korova i kuhinjskim ostacima ili poluzgorelim stajnjakom. Vaša masa je možda premala. Sakupite više materijala i slažite ga u kompostište 1×1m do visine od 1m.
Smrdljiv kompost
Ako vaš kompost smrdi na amonijak, možda sadrži previše azota. Dodajte materije bogate ugljenikom (borove četine, lišće, slama) i poboljšajte odnos.
Gnjecav kompost
Kompost je previše zbijen ili prevlažan i nema dovoljno kiseonika za opstanak mikroorganizama. Rešenje je da se masa dobro izmeša, prozrači i doda još suvih materija da upiju suvišnu vlagu.
Finalni produkt je previše džombast
Nekim materijalima kao što su ljuske jaja i kukuruzni klipovi treba mnogo vremena za razgradnju. Ako želite kompost ne strukture, iseckajte ili izdrobite materijale pre nego ih ubacite u kompostište.
