Plodored za zdrav povrtnjak

Više godina na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir ili duvan. Isto tako, navedeno povrće nije dobro kombinovati u plodoredu ukoliko želite zdrav i bogat povtnjak.

Najvažniji princip

Jednu za drugom ne treba gajiti vrste iz iste botaničke familije jer su one po pravilu osetljive na iste patogene (prouzrokovače bolesti). To u praksi znači da na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir
ili duvan više godina ili navedene vrste kombinovati u plodoredu. Za navedene useve dobri predusevi su kukuruz, žitarice, suncokret, šećerna repa ili povrtarske vrste pasulj, boranija, grašak, korenasto-krtolaste vrste, luk.

Gajenje različitih biljaka na određenoj površini ima uticaj na strukturu zemljišta i sastav hranljivih materija u njemu. Način obrade i đubrenja zemljišta pri gajenju različitih useva utiče na poboljšavanje njegove strukture i održavanja balansa najvažnijih hranljivih elemenata. Pri monokulturi, odnosno gajenju samo jednog useva tokom više godina, dolazi do narušavanja strukture zemljišta i pojave manjka određenih hraniva koje taj usev najviše troši. Plodored predstavlja jednu od najznačajnih agrotehničkih i preventivnih mera u zaštiti povrća od prouzrokovača bolesti, štetočina, pa i korova. On, sa jedne strane, ograničava mogućnost da se u zemljište na kojem se prvi put organizuje gajenje povrća brzo i najčešće trajno unesu štetni mikroorganizmi i, s druge strane, doprinosi da se u već zaraženom zemljištu populacija parazita i štetočina održava ispod praga štetnosti.
Protiv truleža korena, gljiva, virusa…
Primena plodoreda je opravdana samo u cilju borbe protiv prouzrokovača bolesti koji se održavaju u zemljištu (trulež korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka, kao i neke gljive prouzrokovači antraknoze, neki virusi i bakterije). Uz upotrebu zdravog semena i sadnog materijala (rasada) plodored je jedina uspešna i ekonomična mera zaštite povrtarskih biljaka i cveća. Za suzbijanje oboljenja tipa plamenjače, pepelnice, rđe i uopšte parazita koji se rasejavaju vetrom ili insektima plodored nema veći praktični značaj.



U najvećem broju slučajeva istu ili sličnu biljnu vrstu treba gajiti na istom mestu tek nakon pauze od četiri ili pet godina. U tom periodu paraziti izgube svoju vitalnost, naročito ako se izvodi i energično suzbijanje korova. U slučaju prisustva parazita koji dugo čuvaju vitalnost (fuzariozno uvenuće, gar luka, kila kupusa) rotacija mora biti duža, sa trajanjem čak do deset godina.
Dakle, proizvodite biljke koje nisu osetljive prema istim patogenima, a smenjujte ih tako da se podesi da u međuvremenu zajednički zemljišni mikroorganizmi izgube svoju životnu vitalnost. U odsustvu biljaka domaćina parazitni mikroorganizmi bivaju inaktivirani prirodnim putem, a štetočine uginu usled nedostatka hrane ili u potrazi za hranom promene stanište.

Kako početi
Napravite listu povrća koje želite da uzgajate prve godine. Podelite listu na tri dela, a po tipu povrća (korenasto, plodovito i zrnasto i lisnato). Deo bašte na kojoj želite da formirate povrtnjak podelite na tri dela i u svakom uzgajajte grupu povrća zavisno od tipa. Obavezno zapišite raspored za prvu godinu kako biste naredne godine tipovima povrća zamenili mesta.

Sve o kompostu

Kompost

Kompost popravlja strukturu zemljišta i obogaćuje zemljište hranljivim materijama. Za razliku od stajnjaka kompost je jedno od organskih đubriva sa najvećin sadržajem najrazličitijih mikroelemenata. Preporučuje se uvek u nezi i gajenju četinara koji imaju specifične zahteve za mikroelemntima, ali blagotvorno deluje i na voće, povrće i cveće. Ovo je zaista najprihvatljivije đubrivo jer se masa koja vam je potrebna za kompostiranje nalazi upravo oko vas, tu u vašoj bašti i kuhinji. Sav organski otpad kao što je opalo lišće, precvetale biljke, rasad koji ste izvadili na kraju jedne sezone, svi organski kuhinjski otpatci kao što su ljuske od jaja, otpatci od povrća, kore od limuna, pomorandže i drugog voća, ostaci od mesa… mogu da završe u kompostištu i donesu vašoj bašti iz godine u godinu sve lepši izgled. U veku angažovanja da se očuva priroda i u godinama ekonomske krize kompost se nameće kao idealno rešenje. Vaša bašta iz sezone u sezonu sama priprema đubriva ponašajući se kao pereptum mobile.



Kako pripremiti dobar kompost?
Kompost nastaje razgradnjom organske materije radom mikroorganizama, zemljišne faune, enzima i gljiva. Kada pravite kompost vaš zadatak je da obezbedite što bolje uslove za rad ovih organizama. Ako to obezbedite, procesi razgradnje odvijaju se veoma brzo. Nekada i za manje od dve nedelje! Ako ne obezbedite dobre uslove, razgradnja će se svakako odvijati, ali može trajati i po nekoliko meseci. Pravilo za dobijanje komposta u kratkom vremenskom periodu je balansiranje sledeća četiri elementa:

Ugljenik
Materijali bogati ugljenikom hrana su za mikroorganizme. To su suve, čvrste vlaknaste biljne materije mrke ili braon boje (suvo lišće, četine, trulo korenje, piljevina, iseckana hartija, kukuruzne stabljike…)
Azot
Ovi materijali uglavnom sadrže velike količine belančevina koje mikroorganizmi koriste za rast i razmnožavanje (sveže iskopani korovi, ostaci sveže pokošene trave, prezreli plodovi, kuhinjski ostaci i ostali zeleni ostaci koje imate pri ruci; svakako mogu doći u obzir i alge, morska trava, stajnjak, krvno i koštano brašno).
Voda
Previše vlage guši mikroorganizme, a premalo dovodi do njihove dehidratacije. Glavno pravilo je da održite vlažan kompost kao dobro isceđen sunđer. Ako je kompost presuv, možete ga ovlažiti tako što ćete ga orošavati prilikom mešanja. Voda koja nije hlorisana daleko je pogodnija od vodovodne vode.
Kiseonik
Za nesmetan rast mikroorganizama neophodno je da ima dovoljno kiseonika. Sa razlaganjem mase ona se polako sabija, mikroorganizmi koriste kiseonik i sve ga je manje u kompostnoj masi. Ako se na neki način ne obezbedi dotok svežeg vazduha kompostna masa će postati sluzava i neupotrebljiva. Da bi kompostiranje teklo brzo i kvalitetno potrebno je da odnos između materija bogatih ugljenikom i materija bogatih azotom bude najmanje 3:1. Ukoliko je premalo materija bogatih ugljenikom kompostiranje može trajati i godinama. Ipak, sve organske materije na kraju se raspadnu a kao nusprodukt mikrobiološke aktivnosti nastaje toplota. Kompost se greje i ovo nam signalizira da su mikroorganizmi počeli da se hrane organskom materijom i pretvaraju je u finalni kompost.



Mešanje komposta
Nekada mešanje komposta i nije neophodno, pogotovo ako vam se ne žuri. Svrha mešanja je da se u kompost dovedu dovoljne količine svežeg vazduha i da se nekompostirane materije dovedu u centar gde je aktivnost najjača. Ako se služite toplim principom kompostiranja onda ćete masu mešati svakih 3-5 dana ili kada unutrašnja temperatura počne da pada ispod 40ºC. Nakon mešanja temperatura će ponovo početi da raste dok se nekompostirane materije ne razlože. Kada temperatura postane ujednačena bez obzira na mešanje, vaš kompost je spreman. Masu možete održati dobro aerisanom i baz mešanja. Podignite je na drvenu rešetku iznad zemlje. Obezbedite ventilaciju i na bočnim stranama kompostišta. U sredinu mase stavite jednu ili dve plastične perforirane cevi prečnika najmanje 10 cm.



Tipovi kompostišta
Sanduk zidan ciglom, blokom ili kamenom. Slažite blokove tako da ostavite prostora između cigli kako bi vazduh nesmetano mogao da prodire u kompostnu masu.
Paletni drveni sanduk. Odbačene drvene palete mogu odlično da posluže kao ograda za pripremu komposta. Povežite uglove tri palete konopcem ili žicom. Četvrtu paletu možete staviti na zemlju kako bi se pojačalo strujanje vazduha oko kompostne mase. Stari tepih ili najlon može poslužiti kao prekrivač koji će sprečiti prevlaživanje mase kišom. Postoje i brojna već gotova kompostišta koja možete nabaviti u bolje snabdevenim radnjama.

U čemu je problem pri kompostiranju?
Kompostna masa neće da se upali
Materijal je možda presuv. Ovo se često dešava leti kada su temperature previsoke. Pokušajte da masu održite vlažnom. Pokrivajte je da se ne suši. Kompostna masa možda ima malo azotnih materija. Osvežite ove azotne materije dodavanjem počupanih korova i kuhinjskim ostacima ili poluzgorelim stajnjakom. Vaša masa je možda premala. Sakupite više materijala i slažite ga u kompostište 1×1m do visine od 1m.
Smrdljiv kompost
Ako vaš kompost smrdi na amonijak, možda sadrži previše azota. Dodajte materije bogate ugljenikom (borove četine, lišće, slama) i poboljšajte odnos.
Gnjecav kompost
Kompost je previše zbijen ili prevlažan i nema dovoljno kiseonika za opstanak mikroorganizama. Rešenje je da se masa dobro izmeša, prozrači i doda još suvih materija da upiju suvišnu vlagu.
Finalni produkt je previše džombast
Nekim materijalima kao što su ljuske jaja i kukuruzni klipovi treba mnogo vremena za razgradnju. Ako želite kompost ne strukture, iseckajte ili izdrobite materijale pre nego ih ubacite u kompostište.

Neprijatelji proleća

Iako najlepše godišnje doba, proleće donosi i štetne insekte i bolesti na biljkama. Preventivnom zaštitom štetne posledice se mogu svesti na minimum.

Lisne vaši (Aphids)

Prvi insekti koji se bude u proleće su zelene lisne vaši. Na vrhovima mladih izbojaka primetićete kolonije ovih vaški koje su često zbog boje tečko uočljive. Biljke će prestati da cvetaju, pojaviće se srebrne prevlake na listovima, izbojci će se deformisati i povećava se opasnost od napada virusnih infekcija koju ove vaške prenose.
Prvu pojavu ovih insekata treba suzbijati nekim od kontaktnih insekticida. Čim temperature pređu 10ºC, počnite sa zalivanjem Actarom. Na nižim temperaturama protok sokova kroz biljku je usporen, pa je i transport preparata slabiji. Zato prve vaške uvek suzbijajte na licu mesta, a Actarom ćete obezbediti produženi efekat.



Korist od korova

Prilikom obilaska bašte obratite pažnju na korovske biljke. One počinju da rastuna značajno nižim temperaturama pa su i prve izložene napadu zelenih vaši. Iako neprijatni korovi su u ovom trenutku od koristi jer su indikatori napada vaški.

Zvezdasta pegavost ruža

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti ruža. Izazivač je gljiva Diplocarpon rosae koja sa svojim razvojem kreće rano u sezoni, već kada počne i prvi razvoj listova, ali se simptomi javljaju nešto kasnije. Karakteristična je pojava mrkih pega na površini lista koje imaju zvezdast oblik. U kasnijoj fazi na rubu pega dolazi do pojave hloroze tako da ove fleke dobijaju žuti oreol. Listovi prevremeno opadaju što smanjuje fotosintetsku površinu i ruža stagnira u rastu i slabije cveta. Gljiva se zadržava na zaraženom lišću i mladarima i tako se prenosi iz sezone u sezonu. Zbog ovoga redovno uklanjajte opalo lišće i secite zaražene mladare. Samo rana preventivna zaštita može dovesti do izlečenja ili sprečiti pojavu ove bolesti pogotovo ukoliko se već javljala u vašem ružičnjaku. Tretiranje treba početi sa preparatom Score čim biljke olistaju (6ml/10l vode), a kada se razvije i drugi list treba nastaviti sa preparatom Quadris (10ml/10l vode) i to jednom mesečno do kraja sezone.



Opalo lišće zaražeih ruža nikako ne smete stavljati u kompotište, već ih morate spaliti.