Veoma je važan dobar odabir sorti i vrsta koje se sade. Obično je na ambalaži označeno koje su rane, a koje kasne sorte. Kod lala je ovo veoma značajno, jer vam se može desiti da jedne lale precvetaju dok druge tek pokazuju pupoljke. To odaje sliku neurednog cvetnjaka. Krokusi uglavnom cvetaju veoma rano, čim se povuku poslednji ostaci snega. Malo posle njih pojaviće se i muskari sa prelepim plavim cvetovima. Lale i narcisi pratiće ove cvetove samo u slučaju da su jako rane sorte. Kada su zumbuli u pitanju, oni se veoma dobro kombinuj sa kasnijim sortimentom lala i duplih narcisa.Pri izboru lukovica vodite računa da one budu pravilnog oblika, bez prisutnih fleka, pega ili oštećenja nalik krastama. Korenov venac, koji se nalazi na donjem rubu lukovice, mora biti neoštećen. Da bi se koren lakše razvijao (kod lala) oljuštite lukovice. Zapravo se samo skida suva ljuska. Neretko se može desiti da neoljuštene lukovice lala u proleće teško probijaju ovu ljusku i deformišu izbojke. Ukoliko ne sadite istog dana kada ste ih kupili, obavezno ih ostavite na tamnom, provetrenom i hladnom mestu (bez mraza). Vlaga u ovom periodu može izazvati gljivična oboljenja. Pojavljuju se gljive penicilijuma što može izazvati pojavu slepih izbojaka.
Pre sadnje lukovice dezinfikujte – ostavite ih u 30 minuta u rastvoru Ridomil Golda, a zatim ih ostavite da se osuše. Pri sadnji ih lagano spustite na dno sadne jamice, bez utiskivanja kako biste smanjili pritisak na korenov vrenac i olakšali ukorenjivanje koje će trajati sve do početka proleća. Naspite ostatak zemlje oko lukovica i, ukoliko je zemlja vlažna, ne zalivajte. Jesen će doneti sasvim dovoljno vlage za vaše prolećne lepotice.
Mesto za sadnju
Mesto koje ste odredili za sadnju, očistite od korova i prekopajte na dubini od oko 20-30cm. Ne unosite stajnjak, jer su lukovice osetljive na parazite koji se prenose na ovaj način. Ukoliko sadite na otvorenom gde su već posađene viole, pažljivo između viola napravite sadne jamice u koje ćete umetnuti lukovice. Treba se držati pravila sadnje lukovica – sadi se na dubini visine lukovice. Ipak, krokuse, muskare i druge sitne lukovice možete posaditi i dublje, ali ne preko 10cm. Kod nekih lukovica postoji i tzv. kontraktilno korenje. Ono povlači lukovicu u dublje slojeve zemlje, pa se nemojte iznenaditi kada ih budete vadili koliko su duboko u zemlji.
Krokusi na travnjacima
Izuzetno lepo izgledaju travnjaci u koje u toku jeseni posadite krokuse. Ovo se obavlja specijalnim alatom kojim se buše rupe u travnjaku. U rupu se spusti lukovica krokusa, a onda se rupa zatvori rastresitom zemljom. U proleće kroz travnjak počinju da se pojavljuju predivni cvetovi, a vaš travnjak podseća na rascvetalu livadu.
Dobro je znati
Kod pravilnog razvoja lukovica prvo se razvija korenov sistem, što je preduslov kako bi biljke kvalitetno cvetale u proleće. Ukoliko su u toku jeseni temperature previsoke, ukorenjavanje je slabo. biljke počinju da izbijaju sa lisnom masom, pupoljak kreće, ali se još ne vidi. Kada padnu temperature, proces se zaustavlja i biljka ponovo počinje da formira koren, što dovodi do iscrpljivanja pupoljka. zato odložite sadnju lukovica sve dok noćne temperature ne padnu na 5°C.
Važno je da...
-lukovice održavate suvei iznad temperaturesmrzavanja
-da ih nikada ne pakujete ukontejnere koji ne propuštaju vazduh jer se u ovakvim uslovima kondezuje vodena para i stvaraju se uslovi za razvoj bakterijske truleži i gljivičnih obolenja
-da redovno proveravate da li su suve i da li je došlo do pojave plesni
-lukovice obavezno odvojite po boji i tipu
REDOVNA NEGA
Lukovice su poznate kao biljke koje zahtevaju veoma malo nege tokom godine. Pravilnom sadnjom na odgova- rajuće mesto i poštujući neke druge postupke negu možemo svesti na naj- manju moguću meru.
Lukovice, sa druge strane, imaju jedinstveni, samoobnavljajući i visoko- razvijeni mehanizam čuvanja hranjivih materija pomoću kog su prilagođene za život ispod zemlje. Ove biljke su sposobne da za sebe obezbede hranu u različitim tipovima zemljišta. Čak i kad su
u mirovanju mesecima, uprkos suši, mrazu ili vrućini, one nastavljaju sa rastom kad se uslovi poprave.
Podupiranje
Biljke visokog rasta, kao što su kane, visoke dalije, većina ljiljana, neke vrste gladiola itd. su veoma osetljive ukoliko su posađene na izloženom mestu, gde duvaju jaki vetrovi, koji mogu izazvati ozbiljne štete na biljci. Ako nemamo zaklonjenije mesto u bašti rešenje je u postavljanju metalnih ili drvenih podupirača u ranoj fazi rasta. Ovo u početku može izgledati neugledno ali će listovi ubrzo prekriti oslonac. Drugi razlog zbog koga se postavljaju oslonci je što npr. neke vrste ljiljana ili mombrecija proizvode velike cvetove koji savijaju grane i tako kvare izgled cele biljke.
Drenaža
Neke lukovice, kao npr. ljiljani, ne podnose suviše vlažno zemljište. Ukoliko nemamo pogodnije mesto ili nećemo da menjamo biljku, dobra ideja je dodavanje sloja šljunka ispod lukovice kako bi poboljšali oticanje vode.
Zalivanje
Sveže posađene lukovice zahtevaju stalnu vlagu zbog prilagođavanja korenja novoj sredini. Kišnica obično obezbeđuje dovoljno vlage, ako su biljke posađene napolju, tako da nije potrebno dodatno zalivanje. Zalivanje je potrebno samo tokom sušnog perioda i ako kiša ne pada direktno po biljkama.
Đubrenje
Količina đubriva kojim treba prihranjvati lukovice zavisi od mesta gde smo ih posadili, planiranu dužinu korišćenja istih lukovica, kvaliteta zemljišta u kojemih sadimo itd. Generalno, obezbeđivanje dodatnih hranjivih materija će pomoći većini biljaka naročito onim koje imaju duži period cvetanja (kana, dalija itd.). Prilikom sađenja potrebno je dodati malo komposta u rupu ili pregorelog stajskog đubriva. Ako koristite koncentrisana đubriva, dobro rešenje za lukovice je koštano brašno koje sadrži više fosfora za razvoj korena i cvetova. Najbolje anorgansko đubrivo je sa odnosom NPK 5-10-5. Organska đubriva dodavati za vreme sađenja a anorganska po potrebi.
Otkidanje uvelih cvetova i plodova
Kod većine biljaka iz ove grupe je neophodno redovno orezivati precvetale cvetne glavice kako bi sprečili biljku da proizvodi seme i tako nepotrebno iscrpljuje biljku koja slabije cveta sledeće sezone. Isto tako, redovnim orezivanjem možemo značajno produžiti sezonu cvetanja. Kod pojedinih biljaka, kao što su ukrasni lukovi, glavice sa semenjem izgledaju jako dekorativno i tokom zime.
1 коментар:
Lukovice su grupa najatraktivnijih i najrazličitijih biljaka u našoj bašti. Prosto je nemoguće opisati svu raznolikost u veličinama, bojama, mirisima ili oblicima njihovog cveta. Spadaju u vrste koje je lako uzgajati jer se lako prilagođavaju novoj sredini, a kad ih jednom posadimo pojavljivaće se iznova, godinama, bez neke posebne nege. Mesta na kojima mogu da se sade u bašti su ograničena samo našom maštom, obzirom da mogu rasti u saksijama, lejama sa sezonskim cvećem ili perenama, ispod drveća ili na travnjacima dajući "divlji" efekat bašte.
Termin "lukovice" se koristi za biljke koje imaju zadebljani koren, sa sposobnošću skladištenja rezervi hrane za period mirovanja. Ovaj termin obuhvata, ne samo biljke koje imaju tzv. pravu lukovicu, već i one sa rizomima, krtolama ili krtolastim korenjem. Iako su slične, između njih ipak postoje jasne razlike.
Iz lukovica možemo dobijati predivne cvetove za svaki period godine, počev od kraja zime kada cvetaju visibabe (Galanthus), rani krokusi, amenone itd. Početkom proleća se pojavljuju lale, narcisi, zumbuli, kockavice (Fritillaria),itd. Većina perunika cveta u rano leto zajedno sa ukrasnim lukovima (Allium). Sredina i kraj leta je pravo vreme za cvetanje dalija, begonija, ljiljana, gladiola itd. Kada stigne jesen, dalije su još uvek u cvetu,a njima se pridružuju amarilis, ciklame, jesenji krokusi, nerine itd.
Lukovice mogu rasti u svim delovima bašte. Većina preferira osunčane pozicije i dobro drenirano zemljište kao što su lale i gladiole. Sa druge strane, trolist (Trillium) i plavi zvončići (Hyacinthoides) će uživati u senci. Vrste niskog rasta, krokusi i anemone je najbolje saditi po ivicama leja ili u kamenim baštama, dok je za visoke vrste namenjena sredina ili zadnji deo leje. Ipak, kako sva pravila postoje da bi se kršila tako se i lukovice uspešno gaje i kombinuju na više mesta u skladu sa našim željama.
Čest je slučaj da se setimo ove grupe biljaka tek kada ih vidimo da cvetaju u komšijinoj bašti. Nažalost tada je već kasno i vreme sađenja tih vrsta je davno prošlo. Postoje dve glavne sezone kupovine i sađenja i to jesen ili kasna zima. Prolećne lukovice spadaju u otporne biljke koje mogu da podnesu niske temperature i one se sade u jesen. Poluotporne letnje lukovice se sade početkom proleća, dok se neotporni gomolji dalija iznose tek kada prođe opasnost od kasnih proletnjih mrazeva. Ako nismo sigurni, najbolji pokazatelj pravog vremena sađenja lukovica je kada se one pojave u prodaji.
Постави коментар