Zalivanje sobnog bilja

Ova mera je važna za sve biljke, a naročito za one koje se drže van atmosferskog uticaja tj. sobne biljke čineći ih tako potpuno zavisne od nas. Zanimljivo deluje podatak da se češće susreću problemi uzrokovani preteranim zalivanjem nego obrnuto. Nedovoljno iskusni vlasnici biljaka stvaraju naviku da svaki dan pomalo dodaju vode u saksiju ne vodeći pri tom računa o stanju supstrata. Treba znati da svaka biljka ima specifične potrebe za vodom, a one osim od vrste zavise i od njene veličine, veličine saksije, godišnjeg doba, okoline itd.

Generalno, prema potrebi za vodom možemo sve sobne biljke podeliti na :

- biljke kod kojih supstrat zimi mora biti skoro suv – kaktusi i sukulenti zahtevaju obilno zalivanje tokom sezone, ali ne i zimi
- biljke kod kojih se smenjuju periodi zalivanja i periodi suše – većina lisnatih sobnih biljaka zahtevaju obilno zalivanje u toku sezone a štedljivo tokom zime kada se dozvoljava isušivanje supstrata između dva zalivanja
- biljke kod kojih kompost treba biti stalno vlažan – većina cvetajućih sobnih biljaka zahtevaju stalan vlažan supstrat. Zalivaju se čim se površina supstrata osuši ali ne češće.
- biljke koje zahtevaju stalno mokar supstrat – malo biljaka pripadaju ovoj skupini (Acorus, azaleja, ciperus itd.)

Sledeći ovu podelu, moramo svakodnevno proveravati stanje supstrata po pitanju vlažnosti tokom leta a najmanje jednom nedeljno zime. Ako je površina suva dodati vode kod onih biljaka koje trebaju biti u vlažnom supstratu a kod ostalih proveriti stanje dublje u saksiji.

Postoje neka opšta mesta kada je reč o načinu zalivanja sobnih biljaka koje možemo poštovati ako nemamo dovoljno iskustva a to su da sve biljke zahtevaju najviše vode u periodu intenzivnog rasta a naročito tokom cvetanja. Ako se tokom zime drže u toplim prostorijama takođe će zahtevati dosta vode dok će saksije ispunjene tresetnim supstratom duže zadržavati vodu od onih koje su ispunjene supstratom u kome prevladava pesak. Važi, takođe, pravilo da sa porastom temperature i intenziteta osvetljenja rastu i potrebe biljaka za vodom, isti je slučaj sa biljakama posađenim u malim saksijama a naročito ako su napravljene od gline.

Kvalitet vode ne igra veliku ulogu kad je reč o sobnim biljkama koje dobro podnose i tvrdu vodu iz vodovoda izuzev azaleje, bromelija, erike i sl. koje više vole kišnicu. Ipak, ukoliko je to moguće, zalivati sve biljke kišnicom ili odstajalom vodom iz česme.

Ukoliko se biljka zapostavi i nedovoljno zaliva, osim do promena na listovima i cvetovima, može doći i do problema sa supstratom. On će se zbog isušenja stisnuti i odvojiti od zida saksije i izgubiti sposobnost upijanja vode koja će odlaziti kroz drenažnu rupu na dnu. U tom slučaju celu saksiju treba uroniti u posudu sa mlakom vodom i pustiti je da se natopi a posle je ostaviti da se dobro ocedi. Ovaj postupak minimalno jednom godišnje moramo primenjivati na kaktusima i sukulentima i to na početku sezone. Drugi problem sa supstratom je da se stvori nepropusna kora na vrhu u kom slučaju moramo oštrim predmetom razbiti tu koru pri tom pazeći da ne oštetimo korenje.

Veoma obilno zalivanje, sa druge strane, prouzrokuje trulenje korena posle čega sledi uvenuće listova. Proces trulenja počinje onda kada je biljka, isuviše dugo u hladnoj stajaćoj vodi kojom je zemljište prekvašeno. Ako posumnjamo da ovakav problem postoji moramo korenje sa zemljom pažljivo izvaditi iz saksije i proveriti da li je dobilo braon boju. Ako se njihov unutrašnji sloj lako odvaja i postaje lepljiv, to je znak da orenje trune. U tom slučaju sa korena odstraniti trule delove a zdrave osušiti i presaditi u novo zemljište.

Nažalost, nije moguće izraditi plan zalivanja za svaku biljku posebno zato što svaka vrsta, svaki prostor pa i svaka kuća je specifična ali sticanjem iskustva, upoznavanjem biljaka i njihovih potreba smanjujemo mogućnost pojave ovakvih problema.

Praznici sa zvezdom

Intenzivan kolorit Božićne zvezde jedinstvena je pojava u prodavnicama ukrasnog bilja u periodu od novembra pa sve do proleća. Poslednjih godina veoma su moderne i čest stanovnik u našim domovima.
Pripada porodici Euphorbia ili mlečika. Poreklom je iz Južne Amerike gde raste na otvorenom kao žbun visine do 2m. Kao i kod svih mlečika stablo je ispunjeno belim mlečnim sokom koje se pojavljuje i na listovima ako se mehanički povrede. Ovaj sok može izazvati iritaciju kože
i sluzokože kod osetljivih osoba, a treba voditi računa da bude van domašaja kućnih ljubimaca. Pravi probleme prilikom razmnožavanja reznicama jer se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice pa žile ne mogu da poteraju. Ovakve reznice najčešće propadaju.Cvetovi su mali i neugledni, a nalaze se u središtu rozete jarko obojenih pricvetnih listova ili brakteja. Brakteje su najčešće crvene boje, ali
mogu biti i roze, bele, žute, ili boje lososa. Božićne zvezde roza, bele i žute boje mogu se farbati i specijalnim bojama za cveće pa na
tržištu možete naći i plave.

Pripada porodici Euphorbia ili mlečika. Poreklom je iz Južne Amerike gde raste na otvorenom kao žbun visine do 2m. Kao i kod svih mlečika stablo je ispunjeno belim mlečnim sokom koje se pojavljuje i na listovima ako se mehanički povrede. Ovaj sok može izazvati iritaciju kože i sluzokože kod osetljivih osoba, a treba voditi računa da bude van domašaja kućnih ljubimaca.

Pravi probleme prilikom razmnožavanja reznicama jer se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice pa žile ne mogu da poteraju. Ovakve reznice najčešće propadaju. Cvetovi su mali i neugledni, a nalaze se u središtu rozete jarko obojenih pricvetnih listova ili brakteja. Brakteje su najčešće crvene boje, ali mogu biti i roze, bele, žute, ili boje lososa. Božićne zvezde roza, bele i žute boje mogu se farbati i specijalnim bojama za cveće pa na tržištu možete naći i plave.



Kako izabrati kvalitetnu biljku

Prilikom kupovine Božićne zvezde vodite računa da su brakteje dobro razvijene i potpuno crvene boje. U ovoj fazi proces menjanja boje je potpuno završen i biljka ima najlepši izgled. Članci na stablu moraju da budu kratki tako da listovi prave lep zaokružen izgled biljke. U zavisnosti od klase i tipa biljke koju kupujete Božićna zvezda treba da bude gajena kao jedno stablo ili razgranat žbun. Svaka grana nosi po jedan “cvet”, a najčešće ima 3 do 5 grana.

Brakteje moraju biti postavljene horizontalno u odnosu na stablo. Pri niskim temperaturama gajenja neke sorte savijaju brakteje među listove i one nisu tako jasno vidljive kao kod dobro odgajenih primeraka. Koren mora biti dobro razvijen. Kada okrenete saksiju i izvučete biljku, koren potpuno prožiljava balu zemlje i snežno je bele boje. Ukoliko boja nije snežno bela postoji opasnost da je već počela bolest i da će biljka brzo uginuti.



Šta sa Božićnom zvezdom kada je donesete kući

U stanovima sa centralnim grejanjem Božićna zvezda pati od suvog vazduha i često od nedostataka svetlosti. Povremeno orošavanje može da pomogne, ali preti i opasnost da se na braktejama pojave ružne fleke od kapljica vode. Dakle, stavite ih na svetlo mesto malo dalje od izvora toplote ali tako da se temperature kreću od 18-20°C. U periodu dok su brakteje crvene ne treba ih zalivati đubrivima jer tada biljke ne rastu. Zalivajte ih umereno tako da busen bude uvek malo vlažan, ali nikada mokar. Nepravilno zalivanje jedan je od glavnih uzroka propadanja.



Kako da procveta i naredne godine

Ako želite da vam biljke cvetaju i naredne godine (nakon što počnu da izbacuju nove zelene listove) otkinite vrhove sa braktejama i biljke držite na nižim temperaturama (oko 160C). Zalivajte ih umereno, a kada spoljne temperature porastu, počnite sa prihranom. Prilikom svakog zalivanja u vodu dodajte 2g nekog vodorastvorljivog đubriva. Čim temperature to dozvole iznesite ih napolje u poluzasenjeno mesto.

Najbolje je da to bude istočna ekspozicija. U avgustu mesecu još jednom otkinite vrhove kako bi se biljke jače granale. Ukoliko rastu prebujno, moguće je još jednom ih orezati, ali najkasnije početkom septembra. Od početka oktobra treba ih zamračivati u trajanju od 14 sati. Za 6-7 nedelja biljke će početi da menjaju boju brakteja u crvenu.

Ovo nije jednostavan posao. Uz sav trud dobićete biljke koje neće biti toliko raskošne kao one koje ste kupili, koje su proizvedene u kontrolisanim uslovima u staklenicima i plastenicima, ali je ipak zabavno pratiti razvojne faze i dočekati cvetanje.

Bukovača

Bukovača jača imunitet

Bukovača - Pleurotus ostreatus je ukusna jestiva gljiva i odlično pomoćno lekovito sredstvo. Kao gljivu koja jača imunitet vekovima su je koristili Kinezi, a krajem prošlog veka počeli su da je koriste i u Evropi. U prirodi bukovača raste u buketima ili grupama, po hladnom vremenu, na mrtvom drvetu, najčešće listopadnih vrsta. Radi se o gljivi asimetričnog oblika, glatkog šešira sa ekscentrično ili lateralno postavljeno drškom, koja ima svoje obožavaoce spremne da savladaju razne prepreke kako bi došli do ukusnog zalogaja. Gajene vrste su svakako najpopularnije i po zastupljenosti na tržištu su odmah iza šampinjona.



Lekovito dejstvo

Što se tiče nutritivnih svojstava, bukovača sadrži vitamine B1 i B2, minerale (posebno gvožđe), kao i antioksidante. Masnoće koje sadrži su uglavnom nezasićene i njihov nivo je nizak, a kvalitet proteina je skoro jednak onom koji poseduju proteini životinjskog porekla. U svom sastavu bukovača ima niz vitamina: B, D, C, K, proteine, mineral-jod, selen, natrijum, kalijum, cink, fosfor, gvožđe. Pored toga, sadrži i hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija. Zbog ovih osobina bukovača pokazuje dejstvo u borbi protiv visokog pritiska, povišenog nivoa holesterola i infekcija i oslabljenog imuniteta. Kinezu su je koristi se za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljavali su je i u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje loše cirkulacije. Preporučena doza za lečenje je tri do devet grama suve bukovače u toku dana.

Najukusniji deo bukovače je šešir, koji kao šnicla, spremljen na različite načine veoma podseća na meso, tako da nije čudo što neki ukus ove gljive porede sa ukusom ćuretine. Takođe, impresionira i njena solidna konzistencija zbog čega se sjajno pokazala u mariniranju, naročito mlađi primerci. Bukovača nije gljiva koju možete pripremati na mnogo načina, kao šampinjone, na primer. S druge strane, njen izvrstan ukus lako dolazi do izražaja i u najjednostavnijim receptima kao što su ova dva.
Bukovača
Pržene bukovače

Za četiri osobe nam treba 1,2 kg bukovača, 1 dl ulja i so.
Šešire kratko pržimo u vrelom ulju dok ne porumene, ocedimo ih, pa tek onda posolimo. Služimo ih vruće, uz neki od sledećih priloga: bareni karfiol ili krompir, spanać, pirinač. Salata je zelena ili slatki kupus, preliv po ukusu, a izuzetno, vino može da bude i crno.

Bukovače spremljene na kineski način

Osnovna filozofija ovakvog spremanja hrane jeste sitno sečenje namirnica. Kad se radi o bukovači, treba je seći na tanke rezance, popreko na pravac rasta njenog šešira. Za četiri osobe nam treba 0,3 kg bukovače, oko 0,5 kg raznog povrća (šargarepe, kupusa, krastavca, paradajza, luka itd.) i 150 gr posnog mesa, bilo kojeg. Sve namirnice, sečene sitno kao i gljive, kratko se proprže na vrelom ulju oko dva minuta. Prilog su neizbežni pirinač i soja-sos, a od začina su dozvoljene sve egzotične varijante. Hladno belo vino se podrazumeva.

Izvor: Herbateka

Yucca (Uliaceae)

Opis biljke: Juka je zimzelena biljka koja endemski raste u SAD, Meksiku i na Karipskim ostrvima. Spoljnim izgledom malo podseca na palmu: ima debelo i kratko stablo i sabljaste listove. Cvetovi juke oblikovani su kao zvoncici koji formiraju velike grozdove piramidalnog oblika, koji mirišu posebno nocu. Juka spada u porodicu ljiljana (Uliaceae), a Indijanci je smatraju najlepšom pustinjskom biljkom i vec je vekovima poštuju. Zbog njene velike isceliteljske noci nazivaju je drvom života. Indijanci su juku mleli u brašno i pekli kolace. Iz korena su cedili sok, pripravljali sapun za pranje tela. Koristili su ju za poboljšanje zgrušavanja krvi pri ranjavanju, za reumatske i kožne bolesti, izlecenje cireva, bubuljica, upale i kao sredstvo za jacanje.
Pozitivni ucinci juke Juka utice na ljudsko telo na mnoge nacine, ali najvažnije njeno delovanje je detoksikacijsko.
Prema savremenoj podeli razlicitih bolesti, hronicne upalne bolesti debeloga creva (katar, polipi, Crohnova Iolest, Colitis ulcerosa) i reumatske bolesti ubrajaju se u hronicne bolesti metabolizma. Mnoge lekovite biljke svojim diuretskim delovanjem i ubrzavanjem metabolickih procesa mogu pojacati izlucivanje otpadnih toksicnih materija iz tela i time bitno poboljšati oste stanje bolesnika. I u našem delu Evrope postoje lekovite biljke koje imaju detoksikacijska svojstva, poput koprive (Urtica oica, Urtica urens) i kore bele vrbe (Salix alba), ali juka deluje neuporedivo jace i efikasnije.
Juka, uz to, pospešuje i savršeno uskladjuje apsorpciju potrebnih hranljivih materija u crevima, olakšava procese, regulise i pospešuje razne procese izlucivanja (ekskrecije) nepotrebnih materija iz tela. Od velike je pomoci prvenstveno onima koji boluju od razlicitih bolesti debelog creva, a takvih je ljudi puno, narocito medju stanovnicima industrijski razvijenih zemalja, posebno medju sredovecnom i starijom populacijom. Iz ovih dobnih grupa skoro svaka treca osoba ima neugodne smetnje i simptome hronicne upale debelog creva.
U novije se vreme saponin iz juke vrlo uspešno primenjuje u Iecenju upalnih procesa zglobova. Ova prirodna materija ima mnoga delovanja, poput onih koje imaju humani odnosno animalni steroidi, te nesteroidni protivupalni lekovi , ali bez njihovog štetnog delovanja na sluznicu organa za varenje. Nakon tretmana jukom od nekoliko nedelja, organizam se jednostavno preporodi i podmladi. Ova biljka izuzetnih lekovitih svojstava poboljšava duhovno-telesnu ravnotežu, osigurava bolje opste stanje organizma, a obzirom da pojacava imunitet, štiti od raznih infekcija i bolesti. lstovremeno, snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od stresa. I u cemu je tajna juke i zašto ona ima neuporedivo bolji ucinak na organizam od drugih biljaka s detoksikacijskim svojstvima? Tajna je verojatno u tome što ta biljka opstaje i u izuzetno nepovoljnim klimatskim uslovima nocu podnosi, hladnocu i mraz, sredinom dana nemilosrdne vrucine. Otporna je i na jake orkanske oluje i potpunu sušu koja može potrajati mesecima. Ekstrakt juke sadrži brojne enzime, saponin, klorofil, antioksidanse i neke druge materije.
PAŽNJA! Tokom tretmana jukom treba piti mnogo tecnosti, pa zato kapsule treba uzimati s dve caše vode. Dnevni unos tecnosti treba dostici kolicinu 2-3 litre, da bi se nepoželjne ili toksicne materije što lakše odstranile iz organizma. Na pocetku tretmana može doci do obilnog mokrenja, a ponekad i do proliva u blažem obliku. Kod osetljivih osoba može doci do pada nivoa šecera u krvi (hipoglikemije), a zbog diuretskog dejstva može se javiti blaža hipokaliemija. Sve su ove promene odraz ubrzanih metabolickih i detoksikacijskih procesa. Pažljivom primenom i pocetnim doziranjem preparata uz adekvatnu nadoknadu tecnosti i minerala (kalijuma) putem pravilno izbalansirane prehrane bogate kalijumom (po potrebi uz savet nutricionista) ovi se neželjeni efekti mogu ublažiti ili izbeci. Deca ispod 10 godina preparate juke mogu uzimati samo po preporuci lekara.

Ruža (rosa centifolia)

Drugi nazivi: majska ruža, mirišljavka, mža stolistica...
Opis biljke: ruža vrtna trajna je biljka koje grm naraste i do 2 metra. Pojedine vrsti ruža uzgajaju se u obliku drveta. Danas se uzgaja nekoliko hiljada vrsti ruža. Listovi su golemi. Perasti listici s donje strane su svjetliji, trepavicasto i jednostruko nazubljeni. Prvobitna boja ružinog cveta bila je ružicasta, no danas postoje ruže razlicitih velicina cvetova i boja. Cvetovi imaju veliki broj cvetnih latica i prašnika. Pojedine vrste neobicno su ugodna i lepa mirisa, a ukusa blagog koji lagano steže...
Stanište: uzgaja se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se latice u punom cvatu
i po suvom vremenu ..
Lekovito delovanje: caj od latica ruže preporucuje se kao sredstvo za cišcenje krvi. Taj caj lagano otvara, pa se koristi kod žutice, prekomeme menstruacije, nesvestice, vrtoglavice i glavo-bolje. Latice ruže veoma su korisne kao sredstvo za jacanje srca i živaca. Izvana koriste se latice ruže u obliku obloga kod vrbanca...

Teško da možete navesti baštu u kojoj, pored ostalih biljaka, ne postoji bar jedna vrsta ili sadnica ruža. Upravo zbog tolike rasprostranjenosti i popularnosti, ružu, sa punim pravom, nazivaju kraljicom cveća. Masovna proizvodnja počinje početkom 20. veka, iako podaci o ružama potiču iz daleke prošlosti. Danas, ruža predstavlja vrstu sa bezbroj varijeteta, a samim tim ih možemo sresti svuda, duž staza i puteva, pergola i ograda, u lejama, na balkonima, žardinjerama itd. Svoju popularnost ona opravdava svojim krupnim i mirisnim cvetovima, celogodišnjim cvetanjem, veličinom biljaka koje mogu ići od patuljastih do jedinki od preko 20 m. i mogućnosti gajenja na skoro svakom terenu.

Kada govorimo o vrstama ruža najpopularnijih na našem području onda ih možemo podeliti na:

- Čajevke (Tea roses) - klasične ruže sa krupnim cvetovima. Rastu do visine od 1m i pogodne su za rezani cvet. Cvetaju tokom cele godine, a možemo ih saditi u gredicama, grupno ili pojedinačno.

- Hibridne čajevke (Hybrid tea roses) - ovo je najbrojnija grupa ruža koje, kao i prethodna, raste do 1m i pogodne su za rezanje. Mnoge ruže iz ove grupe poseduju mirisne cvetove. Gaje se prvenstveno zbog svog cveta, a ne privlačnog izgleda i dobro se kombinuju sa perenama.

- Starinske ruže (Old-fashioned roses) - posebna, velika grupa ruža koje odlikuju izuzetno bogat cvet i intenzivan miris. U poslednje vreme su veliki hit, a ima ih različitih veličina, boja i oblika.

- Puzavice (Ramblers) - grupa ruža koje cvetaju svega par nedelja u godini, ali zbog izuzetno velikog rasta (4-9m) i broja cvetova pružaju spektakularan prizor.

- Penjačice (Climbers) - ruže koje imaju krupne cvetove i uglavnom cvetaju tokom cele sezone. Rastu u visinu i do 4m i za svoj rast traže oslonac.

- Minijaturne ruže (Miniature roses) - zbog svoje visine (do 40cm) pogodne su za balkone, saksije ili žardinjere. Cvetovi su sitni, ali ih ima dosta. Uprkos svojoj veličini veoma su otporne.

O ružama postoje ustaljena mišljenja koja idu od onih da je potreban specijalan tretman da bi uspešno rasle pa do onih da je samo bitno posaditi biljku koja će sama rasti dalje i biti kao ona iz kataloga. Istina je da su nam odgajivači ponudili ruže koje dobro podnose različite uslove, otpornije su na razne bolesti i cvetaju skoro neprestano od ranog proleća do prvih mrazeva. Međutim, postoji dosta preduslova koje treba ispuniti da bi iz ruže izvukli maksimum a oni su:
biranje zdrave sadnice, priprema zemljišta i sađenje, prihrana, nega tokom vegetacije, zaštita od bolesti i insekata, pravilno orezivanje i priprema za zimu.

BIRANJE SADNICE

Izbor sadnice ruže, za svaku pojedina- čnu baštu, nije tako jednostavan posao kako izgleda. Često, jedina stvar koju unapred znamo pre nego odemo u kupovinu je - boja. Međutim, ako hoćemo da nam ruža bude zdrava i lepa, kao ona iz kataloga, ima još dosta važnih stvari na koje moramo da mislimo.

Pre svega, moramo da obratimo pažnju na lokaciju na kojoj nameravamo da posadimo biljke. Taj prostor mora biti najmanje pet sati na suncu dnevno, ne


sme biti zaklonjen, jer će slobodna cirkulacija vazduha smanjiti rizik od pojave oboljenja kao što je čađava pegavost. Zemljište mora da bude dobro drenirano i nađubreno sa dosta organske materije. Takođe voda mora biti dostupna, jer od redovnog zalivanja zavisi zdravlje ruže i dužina sezone cvetanja. Količinu i vrstu ruža potrebno je uskladiti sa veličinom raspoloživog prostora, da nam se ne desi da nam biljka preraste odabranu lokaciju ili da zbog malog prostora, unapred kupljenu količinu posadimo previše blizu.

Sledeća stvar na koju moramo da mislimo je vrsta ruže koju želimo da posadimo. Da nam se ne bi desilo da nas dobro upućeni prodavac zatekne sa gomilom pitanja, dobro bi bilo da unapred razmislimo o nekim bitnim stvarima. Pre svega, to je boja ruže, koja osim što nam je omiljena, trebalo bi da se uklapa i sa okolnim biljkama. Dalje, trebalo bi nešto da znamo i o dužini sezone cvetanja ruža. Postoje vrste ruža koje cvetaju samo dve - tri nedelje godišnje do onih koje cvetaju celu sezonu. Zatim je bitno da odlučimo hoćemo li ruže sa mirisnim cvetovima ili ne. Dalje, da li su nam potrebne ruže koje su pogodne kao rezano cveće. Moramo da odredimo i namenu naše ruže, zato što postoje žbunaste ruže pogodne za živu ogradu, penjačice, minijaturne ruže itd. Ako se odlučimo za penjačicu, moramo imati strukturu u bašti uz koju će biljka da se penje. Nažalost, sve ove osobine nećemo naći u istoj biljci i zato je neophodno da pravimo kompromise.

Kada odemo u rasadnik ili prodavnicu naići ćemo na još jednu dilemu. Ruže se uglavnom prodaju kao sadnice golog korena ili kao kontejnerske sadnice.

Sadnice golog korena su biljke u stanju mirovanja, koje se transportuju u hladnjačama i oko korena nemaju supstrat već su obmotane plastičnom folijom. Ovako pakovane sadnice se mogu slati poštom, a stabljike su im prekrivene sa voskom, koji ne treba skidati jer se on razgrađuje kada ruža krene sa rastom. Svaka sadnica mora imati dobro i skladno razvijen korenov sistem i 2-3 snažne, neoštećene stabljike. Izbegavati biljke koje su već poterale mlade i blede izdanke. Sadnice golog korena se sade odmah po kupovini, a ako morate odložiti sadnju, stavite ih u rupu i koren zatrpajte zemljom (tzv. utrapljivanje).

Kontejnerske sadnice se prodaju u saksijama i mogu se saditi skoro u bilo koje doba godine. Najvažnije je da je biljka zdrava i razvijena.

NEGA TOKOM SEZONE

Pored orezivanja ruža veoma su važne i ostale mere nege da bi smo stvorili zdra- ve i bujne biljke, otporne na štetočine i bolesti, iako su one dobro adaptirane na različite uslove sredine.

Zalivanje

Ruže su biljke sa dubokim korenjem i cvetaće i u sušnim uslovima, ali za lep i bujan izgled neophodno je dosta vode. Zemlja oko korena treba biti vlažna ali ne samo površinski već i u dubini, tako da je bolje zalivati ređe ali u većim količinama nego obrnuto. Zemljište mora biti dobro drenirano, da se osigura protok vode u dublje slojeve i izbegne zadržavanje na površini. Izbegavati zali- vanje jakim mlazom jer se tako sabija zemlja, dovodi do erozije i pojave oboljenja. Ako je to moguće, ruže zaliva- ti crevom u podnožju biljke ili koristiti sistem kap po kap, umesto rasprski- vačima koji vlaže celu biljku. Zalivanjem preko listova povećavamo mogućnost pojave oboljenja a naročito to treba izbegavati raditi po jakom suncu i u doba cvetanja.

Đubrenje

Ove biljke su veliki potrošači hranjivih materija i zahtevaju redovno prihranji- vanje. Ako su leje pravilno pripremljene kod novih ili redovno đubrene kod starih ruža, prihranjivanje u tekućoj godini će biti relativno jednostavno. Mogu se koristiti organska i neorganska đubriva a dobro rešenje je i korišćenje specijalnih đubriva za ruže, koji su posebno izba- lansirana u skladu sa potrebama ove vrste biljke. Vreme đubrenja se uglav- nom usklađuje sa cvetanjem, tako da


prvo đubrenje treba da bude pre prvog, a sledeće pre drugog perioda cvetanja. Važno je ne đubriti posle jula meseca, da ne provociramo rast novih izbojaka neposredno pre zime i niskih temperatura. Više detalja u Ishrana ruža.

Malčiranje

U rano proleće potrebno je zemljište oko ruža prekriti slojem malča debelim oko 5 cm a koji može biti fermentisani stajnjak, komadići borove kore i sl. Malč će pomoći zadržavanju rasta korova, održavanju nivoa vlage u zemljištu a svojom razgradnjom će povećavati plodnost zemljišta.

Uklanjanje divljih izbojaka

Divlji izbojci su mladice koje rastu iz korena ruže. Obično su svetlije boje sa sitnijim listovima i lako ih je prepoznati zato što ''rastu iz zemlje''. Oni ne daju cvetove a svojim rastom oduzimaju snagu korenu ruže i treba ih ukloniti čim se pojave. Uklanjamo ih tako što otkopamo zemlju na mestu rasta izbojka, isčupamo ga i vratimo zemlju. Odsecanje makazama na površini će ga samo ojačati i podstaći na ponovni rast. Sve izbojke na stabljici ruža stablašica takođe smatramo divljim i moramo ih odseći čim se pojave.

Zimska zaštita

Zimska zaštita spada u važne mere nege jer velike količine snega, jak vetar i niske temperature mogu ozbiljno oštetiti ruže. Vrste ruža sa velikom krošnjom, žbunaste ruže, penjačice itd. mogu biti polomljene snegom ili vetrom i zato ih treba lagano skratiti i povezati pred zimu. Hibridne čajevke i floribunde su osetljive prema niskim temperaturama, pa im korenov vrat treba prekriti zemljom koja se u obliku humke naspe oko biljke.

Hemijska zaštita

Mnogo oboljenja i štetočina napada ruža a neke su posebno opasne kao što su vaši, pegavost lista, pepelnica, rđa itd. Većina ovih problema može biti kontrolisana upotrebom sredstava koja se mogu naći u apoteci. Ključ za rešenje je pravovremeno identifikovanje problema, redovno prskanje i korišćenje sredstava prema preporukama proizvođača. Često se vrši i preventivno prskanje a naročito u periodu čestih promena vremena kada su ruže i najosetljivije. Sa sredstvima za zaštitu možemo kombinovati i sredstva za prihranu a važna stvar je da isprskamo obe strane lista. U cilju prevencije pojave oboljenja treba redovno sakupljati opalo lišće, grančice od orezivanja i dr. i odnositi ih dalje od ružičnjaka.

U ostale mere nege koje treba sprovoditi u ružičnjaku spadaju i sečenje tzv. slepih mladica tj. izbojaka koji se razvijaju bez vršnog pupoljka i tako nepotrebno iscrpljuju celu biljku. One se seku na polovini i iznad spoljnog pupoljka.

Kleka (Juniperus communis)

Drugi nazivi: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smrec, smrika, smrica, smrkva, šmrca, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva .
Opis biljke: Kleka je zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listicima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubicasti imaju smolast i aromatican miris i gorkosladak ukus. Citava biljka je lekovita, ali se najcesce koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubicaste boje, dvogodisnji, dok jednogodisnji, zeleni, nisu lekoviti, te ih ne treba koristiti. Beru se od kraja leta do pocetka zime, a suse na promajnom mestu. Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, usitne i suse na isti nacin kao i plodovi .. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeda i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguc je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju klekovace.

Stanište: . Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih podrucja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krcevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobradenim zemljištima ...
Lekoviti deo biljke: Citava biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporucuje da se pod drvo prostre odgovarajuca prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz cešce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu necistocu (iglice, grancice i sl.) i zelene plodove. Cuva se na suvom, cistom i promajnom mestu...
Lekovito delovanje: . :Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokrace, za denzifekciju mokracnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Kleka se mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inace, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebijavanih narodnih i domacih lekova, isto tako važan i omiljen kao što su hajducka trava, kantarion, pelen i kicica, lekovite biljke bez kojih se naše kuce ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slicnih bolesti. Klekovaca je nadaleko poznata veoma aromaticna rakija. Upotrebljavaju je i kao domaci lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). Od klekinja se izraduje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a još cešce etarsko ulje služi za kadenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lecenju infektivnih bolesti pluca. Regulise rad bubrega i pospesuje izmokravanje. Etersko ulje prodire duboko u kozu, te se koristi u lecenju reumatskih oboljenja, narocito na zglobovima. Regulise rad organa za varenje, koristi se u lecenju zapaljenskih procesa zeluca i creva. Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljsava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moze dovesti do ostecenja bubrega.
Protiv crevnih grceva
Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajducke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašicice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice kljucale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezasladeno.
Protiv glavobolje:
Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na celo.
Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jacanje živaca:
a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre dorucka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti caj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom kljucale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.
Za jacanje apetita i bolje varenje hrane:
Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šecera, pa plodove pojesti, a tecnost popiti. To ciniti dok se apetit ne popravi.
Protiv šecerne bolesti:
a) Koristiti sok od kleke (razreden) ili nesladen caj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoci i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda prokljuca), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 cašu (nezasladjeno).

Brusnica - prirodni antibiotik

Brusnica je lepa, nisko grmasta, visoka 25 cm, skroz zelena, pokrovna biljka koja se širi po sadni jami, za svoju rast mora imati u sadnoj jami humusno kiselu zemlju, sa dodatkom đubriva, vrednost pH je između 4 i 5 kiselosti, kod sadnje upotrebljavamo kiseli treset, crnu zemlju izpod drva četinara i piljevinu četinara, za bolesti i štetnike je sadnica odporna biljka.

Sadnice brusnica se sade 30 cm u redu, ako je razmak između redova 90 cm, ili na 25 cm ako je razmak između redova 100 cm. U jarak dubine 20 do 25 cm, mora se napuniti kiselom zemlju, bogatom humusom i đubreno sa Grenom, da nemamo oko sadnica korov. Između redova kosimo ili malčaramo.

Retko koja biljka je sa svojim plodovima kao brusnica, koja je prirodni antibiotik, potvrdila svoj doprinos zdravlju. Plodovi su bogati različitim zaštitnim materijama, sadrže minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Crvena tvrda bobica ima zbog veće količine vitamina C kiselkast ukus.

Pored toga brusnica kao lekovita biljka je već dugo poznata, od lišća i plodova se prave lekoviti čajevi, u svežem obliku se prave sokovi, plodovi se mogu čuvati samrzavanjem ili sušenjem, a njime možemo pripremati džemove i ukusne sosove i jela. Sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene su prirodan antibiotik koji, uništava štetne bakterije i gljivice u telu. Bioflavonoidi imaju posebno antibakterijsko delovanje tako su istraživanja pokazala, da brusnice mogu sprečiti pojavu infekcije urinarnog trakta (E. Colli bakteriju), isto tako sastavni delovi brusnice deluju na uništenje bakterije Helicobacter pylori, koja je uzročnik čira na želucu, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i zubnog mesa.Plodovi brusnice

Isto tako sastojci brusnice smanjuju rizik od različitih karcinoma, kao što su rak dojke i debelog creva, sprečava rast ćelija raka i njegovo širenje po telu. Brusnica pomaže pri obnovi vida (očiju), smanjuje šećer u krvi, što je korisno za dijabetičare. Plodovi brusnice su veoma cenjeni u ishrani osoba izloženih stresu, prevencija su kod kardiovaskularnih bolesti (srca i krvnih žila).

Preporučuje se sok i čaj od plodova i lišća brusnice, deci i starijim osobama. Brusnica je crvena jagodica koja se kao namirnica upotrebljava za kolače i torte, marmelade sirupe kao filovi u pecivima, ide kao sastojak voćnih kupova, frapea. Jela od mesa vepra i druge divljači zadržavaju svojstvenu aromu, koju umak od brusnica ublažava, tako se jelo čini ugodnijim i probavljivijim. Plodove brusnice preradimo u sok, čaj, džem, umak, plodovi se suše ili zamrzavaju, kao jagodasto voće pravi su izvor užitka i zdravlja.

Svako ko želi može na okućnici posaditi manji nasad brusnica tako da ima lišđe i plodove na dohvat ruke, a u proleće u početku marta i aprila je pravo vreme da se sade brusnice.

Zima

Polako i vidno, bliži nam se zima.... godišnje doba u kojem najviše uživaju deca... dok naše biljke se dovode u stanje mirovanja, one koje su u prirodi ili u fazu usporenog rasta koje mi držimo kao ukras u našim prostorijama. Sa vama ću podeliti nekoliko fotografija prirode u zimskom periodu....

Jesenje kombinacije 2

Zvezde jeseni

Glavna zvezda ovakve kombinacije je penisetum, ekskluzivna ukrasna trava koja traži posebno mesto kako bi se istakla njena raskoš. Kurika, buksus i kalikarpa su svakako velika podrška uz ponosni svib koji je zadužen za vatrenu dinamiku svake kombinacije.

1-Pertenocissus t.

2-Penisetum

3-Callicarpa Profusion

4-Euonymus f.

6-Buxus senpervirens

Jesenje kombinacije

Obucite ulaz

Ako nemate ideju kako da ulepšate ulaz, predlažemo kombinaciju ukrasnog bilja koje krase cvetovi jarkih boja na čelu sa skimijom i vatrenim grmom. Obučeni zidovi i trem obasjan jesenjim suncem, ulepšaće vam svaki dan.

1-Aster

2-Pernettya mucronata

3-Skimmia

4-Pyracantha

5-Viola Rocky