Zalivanje sobnog bilja

Ova mera je važna za sve biljke, a naročito za one koje se drže van atmosferskog uticaja tj. sobne biljke čineći ih tako potpuno zavisne od nas. Zanimljivo deluje podatak da se češće susreću problemi uzrokovani preteranim zalivanjem nego obrnuto. Nedovoljno iskusni vlasnici biljaka stvaraju naviku da svaki dan pomalo dodaju vode u saksiju ne vodeći pri tom računa o stanju supstrata. Treba znati da svaka biljka ima specifične potrebe za vodom, a one osim od vrste zavise i od njene veličine, veličine saksije, godišnjeg doba, okoline itd.

Generalno, prema potrebi za vodom možemo sve sobne biljke podeliti na :

- biljke kod kojih supstrat zimi mora biti skoro suv – kaktusi i sukulenti zahtevaju obilno zalivanje tokom sezone, ali ne i zimi
- biljke kod kojih se smenjuju periodi zalivanja i periodi suše – većina lisnatih sobnih biljaka zahtevaju obilno zalivanje u toku sezone a štedljivo tokom zime kada se dozvoljava isušivanje supstrata između dva zalivanja
- biljke kod kojih kompost treba biti stalno vlažan – većina cvetajućih sobnih biljaka zahtevaju stalan vlažan supstrat. Zalivaju se čim se površina supstrata osuši ali ne češće.
- biljke koje zahtevaju stalno mokar supstrat – malo biljaka pripadaju ovoj skupini (Acorus, azaleja, ciperus itd.)

Sledeći ovu podelu, moramo svakodnevno proveravati stanje supstrata po pitanju vlažnosti tokom leta a najmanje jednom nedeljno zime. Ako je površina suva dodati vode kod onih biljaka koje trebaju biti u vlažnom supstratu a kod ostalih proveriti stanje dublje u saksiji.

Postoje neka opšta mesta kada je reč o načinu zalivanja sobnih biljaka koje možemo poštovati ako nemamo dovoljno iskustva a to su da sve biljke zahtevaju najviše vode u periodu intenzivnog rasta a naročito tokom cvetanja. Ako se tokom zime drže u toplim prostorijama takođe će zahtevati dosta vode dok će saksije ispunjene tresetnim supstratom duže zadržavati vodu od onih koje su ispunjene supstratom u kome prevladava pesak. Važi, takođe, pravilo da sa porastom temperature i intenziteta osvetljenja rastu i potrebe biljaka za vodom, isti je slučaj sa biljakama posađenim u malim saksijama a naročito ako su napravljene od gline.

Kvalitet vode ne igra veliku ulogu kad je reč o sobnim biljkama koje dobro podnose i tvrdu vodu iz vodovoda izuzev azaleje, bromelija, erike i sl. koje više vole kišnicu. Ipak, ukoliko je to moguće, zalivati sve biljke kišnicom ili odstajalom vodom iz česme.

Ukoliko se biljka zapostavi i nedovoljno zaliva, osim do promena na listovima i cvetovima, može doći i do problema sa supstratom. On će se zbog isušenja stisnuti i odvojiti od zida saksije i izgubiti sposobnost upijanja vode koja će odlaziti kroz drenažnu rupu na dnu. U tom slučaju celu saksiju treba uroniti u posudu sa mlakom vodom i pustiti je da se natopi a posle je ostaviti da se dobro ocedi. Ovaj postupak minimalno jednom godišnje moramo primenjivati na kaktusima i sukulentima i to na početku sezone. Drugi problem sa supstratom je da se stvori nepropusna kora na vrhu u kom slučaju moramo oštrim predmetom razbiti tu koru pri tom pazeći da ne oštetimo korenje.

Veoma obilno zalivanje, sa druge strane, prouzrokuje trulenje korena posle čega sledi uvenuće listova. Proces trulenja počinje onda kada je biljka, isuviše dugo u hladnoj stajaćoj vodi kojom je zemljište prekvašeno. Ako posumnjamo da ovakav problem postoji moramo korenje sa zemljom pažljivo izvaditi iz saksije i proveriti da li je dobilo braon boju. Ako se njihov unutrašnji sloj lako odvaja i postaje lepljiv, to je znak da orenje trune. U tom slučaju sa korena odstraniti trule delove a zdrave osušiti i presaditi u novo zemljište.

Nažalost, nije moguće izraditi plan zalivanja za svaku biljku posebno zato što svaka vrsta, svaki prostor pa i svaka kuća je specifična ali sticanjem iskustva, upoznavanjem biljaka i njihovih potreba smanjujemo mogućnost pojave ovakvih problema.