Ova mera je važna za sve biljke, a naročito za one koje se drže van atmosferskog uticaja tj. sobne biljke čineći ih tako potpuno zavisne od nas. Zanimljivo deluje podatak da se češće susreću problemi uzrokovani preteranim zalivanjem nego obrnuto. Nedovoljno iskusni vlasnici biljaka stvaraju naviku da svaki dan pomalo dodaju vode u saksiju ne vodeći pri tom računa o stanju supstrata. Treba znati da svaka biljka ima specifične potrebe za vodom, a one osim od vrste zavise i od njene veličine, veličine saksije, godišnjeg doba, okoline itd.
Generalno, prema potrebi za vodom možemo sve sobne biljke podeliti na :
- biljke kod kojih supstrat zimi mora biti skoro suv – kaktusi i sukulenti zahtevaju obilno zalivanje tokom sezone, ali ne i zimi
- biljke kod kojih se smenjuju periodi zalivanja i periodi suše – većina lisnatih sobnih biljaka zahtevaju obilno zalivanje u toku sezone a štedljivo tokom zime kada se dozvoljava isušivanje supstrata između dva zalivanja
- biljke kod kojih kompost treba biti stalno vlažan – većina cvetajućih sobnih biljaka zahtevaju stalan vlažan supstrat. Zalivaju se čim se površina supstrata osuši ali ne češće.
- biljke koje zahtevaju stalno mokar supstrat – malo biljaka pripadaju ovoj skupini (Acorus, azaleja, ciperus itd.)
Sledeći ovu podelu, moramo svakodnevno proveravati stanje supstrata po pitanju vlažnosti tokom leta a najmanje jednom nedeljno zime. Ako je površina suva dodati vode kod onih biljaka koje trebaju biti u vlažnom supstratu a kod ostalih proveriti stanje dublje u saksiji.
Postoje neka opšta mesta kada je reč o načinu zalivanja sobnih biljaka koje možemo poštovati ako nemamo dovoljno iskustva a to su da sve biljke zahtevaju najviše vode u periodu intenzivnog rasta a naročito tokom cvetanja. Ako se tokom zime drže u toplim prostorijama takođe će zahtevati dosta vode dok će saksije ispunjene tresetnim supstratom duže zadržavati vodu od onih koje su ispunjene supstratom u kome prevladava pesak. Važi, takođe, pravilo da sa porastom temperature i intenziteta osvetljenja rastu i potrebe biljaka za vodom, isti je slučaj sa biljakama posađenim u malim saksijama a naročito ako su napravljene od gline.
Kvalitet vode ne igra veliku ulogu kad je reč o sobnim biljkama koje dobro podnose i tvrdu vodu iz vodovoda izuzev azaleje, bromelija, erike i sl. koje više vole kišnicu. Ipak, ukoliko je to moguće, zalivati sve biljke kišnicom ili odstajalom vodom iz česme.
Ukoliko se biljka zapostavi i nedovoljno zaliva, osim do promena na listovima i cvetovima, može doći i do problema sa supstratom. On će se zbog isušenja stisnuti i odvojiti od zida saksije i izgubiti sposobnost upijanja vode koja će odlaziti kroz drenažnu rupu na dnu. U tom slučaju celu saksiju treba uroniti u posudu sa mlakom vodom i pustiti je da se natopi a posle je ostaviti da se dobro ocedi. Ovaj postupak minimalno jednom godišnje moramo primenjivati na kaktusima i sukulentima i to na početku sezone. Drugi problem sa supstratom je da se stvori nepropusna kora na vrhu u kom slučaju moramo oštrim predmetom razbiti tu koru pri tom pazeći da ne oštetimo korenje.
Veoma obilno zalivanje, sa druge strane, prouzrokuje trulenje korena posle čega sledi uvenuće listova. Proces trulenja počinje onda kada je biljka, isuviše dugo u hladnoj stajaćoj vodi kojom je zemljište prekvašeno. Ako posumnjamo da ovakav problem postoji moramo korenje sa zemljom pažljivo izvaditi iz saksije i proveriti da li je dobilo braon boju. Ako se njihov unutrašnji sloj lako odvaja i postaje lepljiv, to je znak da orenje trune. U tom slučaju sa korena odstraniti trule delove a zdrave osušiti i presaditi u novo zemljište.
Nažalost, nije moguće izraditi plan zalivanja za svaku biljku posebno zato što svaka vrsta, svaki prostor pa i svaka kuća je specifična ali sticanjem iskustva, upoznavanjem biljaka i njihovih potreba smanjujemo mogućnost pojave ovakvih problema.
уторак, 29. децембар 2009.
субота, 26. децембар 2009.
Praznici sa zvezdom
Intenzivan kolorit Božićne zvezde jedinstvena je pojava u prodavnicama ukrasnog bilja u periodu od novembra pa sve do proleća. Poslednjih godina veoma su moderne i čest stanovnik u našim domovima.
Pripada porodici Euphorbia ili mlečika. Poreklom je iz Južne Amerike gde raste na otvorenom kao žbun visine do 2m. Kao i kod svih mlečika stablo je ispunjeno belim mlečnim sokom koje se pojavljuje i na listovima ako se mehanički povrede. Ovaj sok može izazvati iritaciju kože
i sluzokože kod osetljivih osoba, a treba voditi računa da bude van domašaja kućnih ljubimaca. Pravi probleme prilikom razmnožavanja reznicama jer se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice pa žile ne mogu da poteraju. Ovakve reznice najčešće propadaju.Cvetovi su mali i neugledni, a nalaze se u središtu rozete jarko obojenih pricvetnih listova ili brakteja. Brakteje su najčešće crvene boje, ali
mogu biti i roze, bele, žute, ili boje lososa. Božićne zvezde roza, bele i žute boje mogu se farbati i specijalnim bojama za cveće pa na
tržištu možete naći i plave.
Pripada porodici Euphorbia ili mlečika. Poreklom je iz Južne Amerike gde raste na otvorenom kao žbun visine do 2m. Kao i kod svih mlečika stablo je ispunjeno belim mlečnim sokom koje se pojavljuje i na listovima ako se mehanički povrede. Ovaj sok može izazvati iritaciju kože i sluzokože kod osetljivih osoba, a treba voditi računa da bude van domašaja kućnih ljubimaca.
Pravi probleme prilikom razmnožavanja reznicama jer se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice pa žile ne mogu da poteraju. Ovakve reznice najčešće propadaju. Cvetovi su mali i neugledni, a nalaze se u središtu rozete jarko obojenih pricvetnih listova ili brakteja. Brakteje su najčešće crvene boje, ali mogu biti i roze, bele, žute, ili boje lososa. Božićne zvezde roza, bele i žute boje mogu se farbati i specijalnim bojama za cveće pa na tržištu možete naći i plave.
Kako izabrati kvalitetnu biljku
Prilikom kupovine Božićne zvezde vodite računa da su brakteje dobro razvijene i potpuno crvene boje. U ovoj fazi proces menjanja boje je potpuno završen i biljka ima najlepši izgled. Članci na stablu moraju da budu kratki tako da listovi prave lep zaokružen izgled biljke. U zavisnosti od klase i tipa biljke koju kupujete Božićna zvezda treba da bude gajena kao jedno stablo ili razgranat žbun. Svaka grana nosi po jedan “cvet”, a najčešće ima 3 do 5 grana.
Brakteje moraju biti postavljene horizontalno u odnosu na stablo. Pri niskim temperaturama gajenja neke sorte savijaju brakteje među listove i one nisu tako jasno vidljive kao kod dobro odgajenih primeraka. Koren mora biti dobro razvijen. Kada okrenete saksiju i izvučete biljku, koren potpuno prožiljava balu zemlje i snežno je bele boje. Ukoliko boja nije snežno bela postoji opasnost da je već počela bolest i da će biljka brzo uginuti.
Šta sa Božićnom zvezdom kada je donesete kući
U stanovima sa centralnim grejanjem Božićna zvezda pati od suvog vazduha i često od nedostataka svetlosti. Povremeno orošavanje može da pomogne, ali preti i opasnost da se na braktejama pojave ružne fleke od kapljica vode. Dakle, stavite ih na svetlo mesto malo dalje od izvora toplote ali tako da se temperature kreću od 18-20°C. U periodu dok su brakteje crvene ne treba ih zalivati đubrivima jer tada biljke ne rastu. Zalivajte ih umereno tako da busen bude uvek malo vlažan, ali nikada mokar. Nepravilno zalivanje jedan je od glavnih uzroka propadanja.
Kako da procveta i naredne godine
Ako želite da vam biljke cvetaju i naredne godine (nakon što počnu da izbacuju nove zelene listove) otkinite vrhove sa braktejama i biljke držite na nižim temperaturama (oko 160C). Zalivajte ih umereno, a kada spoljne temperature porastu, počnite sa prihranom. Prilikom svakog zalivanja u vodu dodajte 2g nekog vodorastvorljivog đubriva. Čim temperature to dozvole iznesite ih napolje u poluzasenjeno mesto.
Najbolje je da to bude istočna ekspozicija. U avgustu mesecu još jednom otkinite vrhove kako bi se biljke jače granale. Ukoliko rastu prebujno, moguće je još jednom ih orezati, ali najkasnije početkom septembra. Od početka oktobra treba ih zamračivati u trajanju od 14 sati. Za 6-7 nedelja biljke će početi da menjaju boju brakteja u crvenu.
Ovo nije jednostavan posao. Uz sav trud dobićete biljke koje neće biti toliko raskošne kao one koje ste kupili, koje su proizvedene u kontrolisanim uslovima u staklenicima i plastenicima, ali je ipak zabavno pratiti razvojne faze i dočekati cvetanje.
Pripada porodici Euphorbia ili mlečika. Poreklom je iz Južne Amerike gde raste na otvorenom kao žbun visine do 2m. Kao i kod svih mlečika stablo je ispunjeno belim mlečnim sokom koje se pojavljuje i na listovima ako se mehanički povrede. Ovaj sok može izazvati iritaciju kože
i sluzokože kod osetljivih osoba, a treba voditi računa da bude van domašaja kućnih ljubimaca. Pravi probleme prilikom razmnožavanja reznicama jer se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice pa žile ne mogu da poteraju. Ovakve reznice najčešće propadaju.Cvetovi su mali i neugledni, a nalaze se u središtu rozete jarko obojenih pricvetnih listova ili brakteja. Brakteje su najčešće crvene boje, ali
mogu biti i roze, bele, žute, ili boje lososa. Božićne zvezde roza, bele i žute boje mogu se farbati i specijalnim bojama za cveće pa na
tržištu možete naći i plave.
Pripada porodici Euphorbia ili mlečika. Poreklom je iz Južne Amerike gde raste na otvorenom kao žbun visine do 2m. Kao i kod svih mlečika stablo je ispunjeno belim mlečnim sokom koje se pojavljuje i na listovima ako se mehanički povrede. Ovaj sok može izazvati iritaciju kože i sluzokože kod osetljivih osoba, a treba voditi računa da bude van domašaja kućnih ljubimaca.
Pravi probleme prilikom razmnožavanja reznicama jer se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice pa žile ne mogu da poteraju. Ovakve reznice najčešće propadaju. Cvetovi su mali i neugledni, a nalaze se u središtu rozete jarko obojenih pricvetnih listova ili brakteja. Brakteje su najčešće crvene boje, ali mogu biti i roze, bele, žute, ili boje lososa. Božićne zvezde roza, bele i žute boje mogu se farbati i specijalnim bojama za cveće pa na tržištu možete naći i plave.
Kako izabrati kvalitetnu biljku
Prilikom kupovine Božićne zvezde vodite računa da su brakteje dobro razvijene i potpuno crvene boje. U ovoj fazi proces menjanja boje je potpuno završen i biljka ima najlepši izgled. Članci na stablu moraju da budu kratki tako da listovi prave lep zaokružen izgled biljke. U zavisnosti od klase i tipa biljke koju kupujete Božićna zvezda treba da bude gajena kao jedno stablo ili razgranat žbun. Svaka grana nosi po jedan “cvet”, a najčešće ima 3 do 5 grana.
Brakteje moraju biti postavljene horizontalno u odnosu na stablo. Pri niskim temperaturama gajenja neke sorte savijaju brakteje među listove i one nisu tako jasno vidljive kao kod dobro odgajenih primeraka. Koren mora biti dobro razvijen. Kada okrenete saksiju i izvučete biljku, koren potpuno prožiljava balu zemlje i snežno je bele boje. Ukoliko boja nije snežno bela postoji opasnost da je već počela bolest i da će biljka brzo uginuti.
Šta sa Božićnom zvezdom kada je donesete kući
U stanovima sa centralnim grejanjem Božićna zvezda pati od suvog vazduha i često od nedostataka svetlosti. Povremeno orošavanje može da pomogne, ali preti i opasnost da se na braktejama pojave ružne fleke od kapljica vode. Dakle, stavite ih na svetlo mesto malo dalje od izvora toplote ali tako da se temperature kreću od 18-20°C. U periodu dok su brakteje crvene ne treba ih zalivati đubrivima jer tada biljke ne rastu. Zalivajte ih umereno tako da busen bude uvek malo vlažan, ali nikada mokar. Nepravilno zalivanje jedan je od glavnih uzroka propadanja.
Kako da procveta i naredne godine
Ako želite da vam biljke cvetaju i naredne godine (nakon što počnu da izbacuju nove zelene listove) otkinite vrhove sa braktejama i biljke držite na nižim temperaturama (oko 160C). Zalivajte ih umereno, a kada spoljne temperature porastu, počnite sa prihranom. Prilikom svakog zalivanja u vodu dodajte 2g nekog vodorastvorljivog đubriva. Čim temperature to dozvole iznesite ih napolje u poluzasenjeno mesto.
Najbolje je da to bude istočna ekspozicija. U avgustu mesecu još jednom otkinite vrhove kako bi se biljke jače granale. Ukoliko rastu prebujno, moguće je još jednom ih orezati, ali najkasnije početkom septembra. Od početka oktobra treba ih zamračivati u trajanju od 14 sati. Za 6-7 nedelja biljke će početi da menjaju boju brakteja u crvenu.
Ovo nije jednostavan posao. Uz sav trud dobićete biljke koje neće biti toliko raskošne kao one koje ste kupili, koje su proizvedene u kontrolisanim uslovima u staklenicima i plastenicima, ali je ipak zabavno pratiti razvojne faze i dočekati cvetanje.
уторак, 15. децембар 2009.
Bukovača
Bukovača jača imunitet
Bukovača - Pleurotus ostreatus je ukusna jestiva gljiva i odlično pomoćno lekovito sredstvo. Kao gljivu koja jača imunitet vekovima su je koristili Kinezi, a krajem prošlog veka počeli su da je koriste i u Evropi. U prirodi bukovača raste u buketima ili grupama, po hladnom vremenu, na mrtvom drvetu, najčešće listopadnih vrsta. Radi se o gljivi asimetričnog oblika, glatkog šešira sa ekscentrično ili lateralno postavljeno drškom, koja ima svoje obožavaoce spremne da savladaju razne prepreke kako bi došli do ukusnog zalogaja. Gajene vrste su svakako najpopularnije i po zastupljenosti na tržištu su odmah iza šampinjona.
Lekovito dejstvo
Što se tiče nutritivnih svojstava, bukovača sadrži vitamine B1 i B2, minerale (posebno gvožđe), kao i antioksidante. Masnoće koje sadrži su uglavnom nezasićene i njihov nivo je nizak, a kvalitet proteina je skoro jednak onom koji poseduju proteini životinjskog porekla. U svom sastavu bukovača ima niz vitamina: B, D, C, K, proteine, mineral-jod, selen, natrijum, kalijum, cink, fosfor, gvožđe. Pored toga, sadrži i hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija. Zbog ovih osobina bukovača pokazuje dejstvo u borbi protiv visokog pritiska, povišenog nivoa holesterola i infekcija i oslabljenog imuniteta. Kinezu su je koristi se za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljavali su je i u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje loše cirkulacije. Preporučena doza za lečenje je tri do devet grama suve bukovače u toku dana.
Najukusniji deo bukovače je šešir, koji kao šnicla, spremljen na različite načine veoma podseća na meso, tako da nije čudo što neki ukus ove gljive porede sa ukusom ćuretine. Takođe, impresionira i njena solidna konzistencija zbog čega se sjajno pokazala u mariniranju, naročito mlađi primerci. Bukovača nije gljiva koju možete pripremati na mnogo načina, kao šampinjone, na primer. S druge strane, njen izvrstan ukus lako dolazi do izražaja i u najjednostavnijim receptima kao što su ova dva.
Bukovača
Pržene bukovače
Za četiri osobe nam treba 1,2 kg bukovača, 1 dl ulja i so.
Šešire kratko pržimo u vrelom ulju dok ne porumene, ocedimo ih, pa tek onda posolimo. Služimo ih vruće, uz neki od sledećih priloga: bareni karfiol ili krompir, spanać, pirinač. Salata je zelena ili slatki kupus, preliv po ukusu, a izuzetno, vino može da bude i crno.
Bukovače spremljene na kineski način
Osnovna filozofija ovakvog spremanja hrane jeste sitno sečenje namirnica. Kad se radi o bukovači, treba je seći na tanke rezance, popreko na pravac rasta njenog šešira. Za četiri osobe nam treba 0,3 kg bukovače, oko 0,5 kg raznog povrća (šargarepe, kupusa, krastavca, paradajza, luka itd.) i 150 gr posnog mesa, bilo kojeg. Sve namirnice, sečene sitno kao i gljive, kratko se proprže na vrelom ulju oko dva minuta. Prilog su neizbežni pirinač i soja-sos, a od začina su dozvoljene sve egzotične varijante. Hladno belo vino se podrazumeva.
Izvor: Herbateka
Bukovača - Pleurotus ostreatus je ukusna jestiva gljiva i odlično pomoćno lekovito sredstvo. Kao gljivu koja jača imunitet vekovima su je koristili Kinezi, a krajem prošlog veka počeli su da je koriste i u Evropi. U prirodi bukovača raste u buketima ili grupama, po hladnom vremenu, na mrtvom drvetu, najčešće listopadnih vrsta. Radi se o gljivi asimetričnog oblika, glatkog šešira sa ekscentrično ili lateralno postavljeno drškom, koja ima svoje obožavaoce spremne da savladaju razne prepreke kako bi došli do ukusnog zalogaja. Gajene vrste su svakako najpopularnije i po zastupljenosti na tržištu su odmah iza šampinjona.
Lekovito dejstvo
Što se tiče nutritivnih svojstava, bukovača sadrži vitamine B1 i B2, minerale (posebno gvožđe), kao i antioksidante. Masnoće koje sadrži su uglavnom nezasićene i njihov nivo je nizak, a kvalitet proteina je skoro jednak onom koji poseduju proteini životinjskog porekla. U svom sastavu bukovača ima niz vitamina: B, D, C, K, proteine, mineral-jod, selen, natrijum, kalijum, cink, fosfor, gvožđe. Pored toga, sadrži i hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija. Zbog ovih osobina bukovača pokazuje dejstvo u borbi protiv visokog pritiska, povišenog nivoa holesterola i infekcija i oslabljenog imuniteta. Kinezu su je koristi se za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljavali su je i u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje loše cirkulacije. Preporučena doza za lečenje je tri do devet grama suve bukovače u toku dana.
Najukusniji deo bukovače je šešir, koji kao šnicla, spremljen na različite načine veoma podseća na meso, tako da nije čudo što neki ukus ove gljive porede sa ukusom ćuretine. Takođe, impresionira i njena solidna konzistencija zbog čega se sjajno pokazala u mariniranju, naročito mlađi primerci. Bukovača nije gljiva koju možete pripremati na mnogo načina, kao šampinjone, na primer. S druge strane, njen izvrstan ukus lako dolazi do izražaja i u najjednostavnijim receptima kao što su ova dva.
Bukovača
Pržene bukovače
Za četiri osobe nam treba 1,2 kg bukovača, 1 dl ulja i so.
Šešire kratko pržimo u vrelom ulju dok ne porumene, ocedimo ih, pa tek onda posolimo. Služimo ih vruće, uz neki od sledećih priloga: bareni karfiol ili krompir, spanać, pirinač. Salata je zelena ili slatki kupus, preliv po ukusu, a izuzetno, vino može da bude i crno.
Bukovače spremljene na kineski način
Osnovna filozofija ovakvog spremanja hrane jeste sitno sečenje namirnica. Kad se radi o bukovači, treba je seći na tanke rezance, popreko na pravac rasta njenog šešira. Za četiri osobe nam treba 0,3 kg bukovače, oko 0,5 kg raznog povrća (šargarepe, kupusa, krastavca, paradajza, luka itd.) i 150 gr posnog mesa, bilo kojeg. Sve namirnice, sečene sitno kao i gljive, kratko se proprže na vrelom ulju oko dva minuta. Prilog su neizbežni pirinač i soja-sos, a od začina su dozvoljene sve egzotične varijante. Hladno belo vino se podrazumeva.
Izvor: Herbateka
петак, 11. децембар 2009.
Yucca (Uliaceae)
Opis biljke: Juka je zimzelena biljka koja endemski raste u SAD, Meksiku i na Karipskim ostrvima. Spoljnim izgledom malo podseca na palmu: ima debelo i kratko stablo i sabljaste listove. Cvetovi juke oblikovani su kao zvoncici koji formiraju velike grozdove piramidalnog oblika, koji mirišu posebno nocu. Juka spada u porodicu ljiljana (Uliaceae), a Indijanci je smatraju najlepšom pustinjskom biljkom i vec je vekovima poštuju. Zbog njene velike isceliteljske noci nazivaju je drvom života. Indijanci su juku mleli u brašno i pekli kolace. Iz korena su cedili sok, pripravljali sapun za pranje tela. Koristili su ju za poboljšanje zgrušavanja krvi pri ranjavanju, za reumatske i kožne bolesti, izlecenje cireva, bubuljica, upale i kao sredstvo za jacanje.
Pozitivni ucinci juke Juka utice na ljudsko telo na mnoge nacine, ali najvažnije njeno delovanje je detoksikacijsko.
Prema savremenoj podeli razlicitih bolesti, hronicne upalne bolesti debeloga creva (katar, polipi, Crohnova Iolest, Colitis ulcerosa) i reumatske bolesti ubrajaju se u hronicne bolesti metabolizma. Mnoge lekovite biljke svojim diuretskim delovanjem i ubrzavanjem metabolickih procesa mogu pojacati izlucivanje otpadnih toksicnih materija iz tela i time bitno poboljšati oste stanje bolesnika. I u našem delu Evrope postoje lekovite biljke koje imaju detoksikacijska svojstva, poput koprive (Urtica oica, Urtica urens) i kore bele vrbe (Salix alba), ali juka deluje neuporedivo jace i efikasnije.
Juka, uz to, pospešuje i savršeno uskladjuje apsorpciju potrebnih hranljivih materija u crevima, olakšava procese, regulise i pospešuje razne procese izlucivanja (ekskrecije) nepotrebnih materija iz tela. Od velike je pomoci prvenstveno onima koji boluju od razlicitih bolesti debelog creva, a takvih je ljudi puno, narocito medju stanovnicima industrijski razvijenih zemalja, posebno medju sredovecnom i starijom populacijom. Iz ovih dobnih grupa skoro svaka treca osoba ima neugodne smetnje i simptome hronicne upale debelog creva.
U novije se vreme saponin iz juke vrlo uspešno primenjuje u Iecenju upalnih procesa zglobova. Ova prirodna materija ima mnoga delovanja, poput onih koje imaju humani odnosno animalni steroidi, te nesteroidni protivupalni lekovi , ali bez njihovog štetnog delovanja na sluznicu organa za varenje. Nakon tretmana jukom od nekoliko nedelja, organizam se jednostavno preporodi i podmladi. Ova biljka izuzetnih lekovitih svojstava poboljšava duhovno-telesnu ravnotežu, osigurava bolje opste stanje organizma, a obzirom da pojacava imunitet, štiti od raznih infekcija i bolesti. lstovremeno, snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od stresa. I u cemu je tajna juke i zašto ona ima neuporedivo bolji ucinak na organizam od drugih biljaka s detoksikacijskim svojstvima? Tajna je verojatno u tome što ta biljka opstaje i u izuzetno nepovoljnim klimatskim uslovima nocu podnosi, hladnocu i mraz, sredinom dana nemilosrdne vrucine. Otporna je i na jake orkanske oluje i potpunu sušu koja može potrajati mesecima. Ekstrakt juke sadrži brojne enzime, saponin, klorofil, antioksidanse i neke druge materije.
PAŽNJA! Tokom tretmana jukom treba piti mnogo tecnosti, pa zato kapsule treba uzimati s dve caše vode. Dnevni unos tecnosti treba dostici kolicinu 2-3 litre, da bi se nepoželjne ili toksicne materije što lakše odstranile iz organizma. Na pocetku tretmana može doci do obilnog mokrenja, a ponekad i do proliva u blažem obliku. Kod osetljivih osoba može doci do pada nivoa šecera u krvi (hipoglikemije), a zbog diuretskog dejstva može se javiti blaža hipokaliemija. Sve su ove promene odraz ubrzanih metabolickih i detoksikacijskih procesa. Pažljivom primenom i pocetnim doziranjem preparata uz adekvatnu nadoknadu tecnosti i minerala (kalijuma) putem pravilno izbalansirane prehrane bogate kalijumom (po potrebi uz savet nutricionista) ovi se neželjeni efekti mogu ublažiti ili izbeci. Deca ispod 10 godina preparate juke mogu uzimati samo po preporuci lekara.
Ruža (rosa centifolia)
Drugi nazivi: majska ruža, mirišljavka, mža stolistica...
Opis biljke: ruža vrtna trajna je biljka koje grm naraste i do 2 metra. Pojedine vrsti ruža uzgajaju se u obliku drveta. Danas se uzgaja nekoliko hiljada vrsti ruža. Listovi su golemi. Perasti listici s donje strane su svjetliji, trepavicasto i jednostruko nazubljeni. Prvobitna boja ružinog cveta bila je ružicasta, no danas postoje ruže razlicitih velicina cvetova i boja. Cvetovi imaju veliki broj cvetnih latica i prašnika. Pojedine vrste neobicno su ugodna i lepa mirisa, a ukusa blagog koji lagano steže...
Stanište: uzgaja se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se latice u punom cvatu
i po suvom vremenu ..
Lekovito delovanje: caj od latica ruže preporucuje se kao sredstvo za cišcenje krvi. Taj caj lagano otvara, pa se koristi kod žutice, prekomeme menstruacije, nesvestice, vrtoglavice i glavo-bolje. Latice ruže veoma su korisne kao sredstvo za jacanje srca i živaca. Izvana koriste se latice ruže u obliku obloga kod vrbanca...
Teško da možete navesti baštu u kojoj, pored ostalih biljaka, ne postoji bar jedna vrsta ili sadnica ruža. Upravo zbog tolike rasprostranjenosti i popularnosti, ružu, sa punim pravom, nazivaju kraljicom cveća. Masovna proizvodnja počinje početkom 20. veka, iako podaci o ružama potiču iz daleke prošlosti. Danas, ruža predstavlja vrstu sa bezbroj varijeteta, a samim tim ih možemo sresti svuda, duž staza i puteva, pergola i ograda, u lejama, na balkonima, žardinjerama itd. Svoju popularnost ona opravdava svojim krupnim i mirisnim cvetovima, celogodišnjim cvetanjem, veličinom biljaka koje mogu ići od patuljastih do jedinki od preko 20 m. i mogućnosti gajenja na skoro svakom terenu.
Kada govorimo o vrstama ruža najpopularnijih na našem području onda ih možemo podeliti na:
- Čajevke (Tea roses) - klasične ruže sa krupnim cvetovima. Rastu do visine od 1m i pogodne su za rezani cvet. Cvetaju tokom cele godine, a možemo ih saditi u gredicama, grupno ili pojedinačno.
- Hibridne čajevke (Hybrid tea roses) - ovo je najbrojnija grupa ruža koje, kao i prethodna, raste do 1m i pogodne su za rezanje. Mnoge ruže iz ove grupe poseduju mirisne cvetove. Gaje se prvenstveno zbog svog cveta, a ne privlačnog izgleda i dobro se kombinuju sa perenama.
- Starinske ruže (Old-fashioned roses) - posebna, velika grupa ruža koje odlikuju izuzetno bogat cvet i intenzivan miris. U poslednje vreme su veliki hit, a ima ih različitih veličina, boja i oblika.
- Puzavice (Ramblers) - grupa ruža koje cvetaju svega par nedelja u godini, ali zbog izuzetno velikog rasta (4-9m) i broja cvetova pružaju spektakularan prizor.
- Penjačice (Climbers) - ruže koje imaju krupne cvetove i uglavnom cvetaju tokom cele sezone. Rastu u visinu i do 4m i za svoj rast traže oslonac.
- Minijaturne ruže (Miniature roses) - zbog svoje visine (do 40cm) pogodne su za balkone, saksije ili žardinjere. Cvetovi su sitni, ali ih ima dosta. Uprkos svojoj veličini veoma su otporne.
O ružama postoje ustaljena mišljenja koja idu od onih da je potreban specijalan tretman da bi uspešno rasle pa do onih da je samo bitno posaditi biljku koja će sama rasti dalje i biti kao ona iz kataloga. Istina je da su nam odgajivači ponudili ruže koje dobro podnose različite uslove, otpornije su na razne bolesti i cvetaju skoro neprestano od ranog proleća do prvih mrazeva. Međutim, postoji dosta preduslova koje treba ispuniti da bi iz ruže izvukli maksimum a oni su:
biranje zdrave sadnice, priprema zemljišta i sađenje, prihrana, nega tokom vegetacije, zaštita od bolesti i insekata, pravilno orezivanje i priprema za zimu.
BIRANJE SADNICE
Izbor sadnice ruže, za svaku pojedina- čnu baštu, nije tako jednostavan posao kako izgleda. Često, jedina stvar koju unapred znamo pre nego odemo u kupovinu je - boja. Međutim, ako hoćemo da nam ruža bude zdrava i lepa, kao ona iz kataloga, ima još dosta važnih stvari na koje moramo da mislimo.
Pre svega, moramo da obratimo pažnju na lokaciju na kojoj nameravamo da posadimo biljke. Taj prostor mora biti najmanje pet sati na suncu dnevno, ne
sme biti zaklonjen, jer će slobodna cirkulacija vazduha smanjiti rizik od pojave oboljenja kao što je čađava pegavost. Zemljište mora da bude dobro drenirano i nađubreno sa dosta organske materije. Takođe voda mora biti dostupna, jer od redovnog zalivanja zavisi zdravlje ruže i dužina sezone cvetanja. Količinu i vrstu ruža potrebno je uskladiti sa veličinom raspoloživog prostora, da nam se ne desi da nam biljka preraste odabranu lokaciju ili da zbog malog prostora, unapred kupljenu količinu posadimo previše blizu.
Sledeća stvar na koju moramo da mislimo je vrsta ruže koju želimo da posadimo. Da nam se ne bi desilo da nas dobro upućeni prodavac zatekne sa gomilom pitanja, dobro bi bilo da unapred razmislimo o nekim bitnim stvarima. Pre svega, to je boja ruže, koja osim što nam je omiljena, trebalo bi da se uklapa i sa okolnim biljkama. Dalje, trebalo bi nešto da znamo i o dužini sezone cvetanja ruža. Postoje vrste ruža koje cvetaju samo dve - tri nedelje godišnje do onih koje cvetaju celu sezonu. Zatim je bitno da odlučimo hoćemo li ruže sa mirisnim cvetovima ili ne. Dalje, da li su nam potrebne ruže koje su pogodne kao rezano cveće. Moramo da odredimo i namenu naše ruže, zato što postoje žbunaste ruže pogodne za živu ogradu, penjačice, minijaturne ruže itd. Ako se odlučimo za penjačicu, moramo imati strukturu u bašti uz koju će biljka da se penje. Nažalost, sve ove osobine nećemo naći u istoj biljci i zato je neophodno da pravimo kompromise.
Kada odemo u rasadnik ili prodavnicu naići ćemo na još jednu dilemu. Ruže se uglavnom prodaju kao sadnice golog korena ili kao kontejnerske sadnice.
Sadnice golog korena su biljke u stanju mirovanja, koje se transportuju u hladnjačama i oko korena nemaju supstrat već su obmotane plastičnom folijom. Ovako pakovane sadnice se mogu slati poštom, a stabljike su im prekrivene sa voskom, koji ne treba skidati jer se on razgrađuje kada ruža krene sa rastom. Svaka sadnica mora imati dobro i skladno razvijen korenov sistem i 2-3 snažne, neoštećene stabljike. Izbegavati biljke koje su već poterale mlade i blede izdanke. Sadnice golog korena se sade odmah po kupovini, a ako morate odložiti sadnju, stavite ih u rupu i koren zatrpajte zemljom (tzv. utrapljivanje).
Kontejnerske sadnice se prodaju u saksijama i mogu se saditi skoro u bilo koje doba godine. Najvažnije je da je biljka zdrava i razvijena.
NEGA TOKOM SEZONE
Pored orezivanja ruža veoma su važne i ostale mere nege da bi smo stvorili zdra- ve i bujne biljke, otporne na štetočine i bolesti, iako su one dobro adaptirane na različite uslove sredine.
Zalivanje
Ruže su biljke sa dubokim korenjem i cvetaće i u sušnim uslovima, ali za lep i bujan izgled neophodno je dosta vode. Zemlja oko korena treba biti vlažna ali ne samo površinski već i u dubini, tako da je bolje zalivati ređe ali u većim količinama nego obrnuto. Zemljište mora biti dobro drenirano, da se osigura protok vode u dublje slojeve i izbegne zadržavanje na površini. Izbegavati zali- vanje jakim mlazom jer se tako sabija zemlja, dovodi do erozije i pojave oboljenja. Ako je to moguće, ruže zaliva- ti crevom u podnožju biljke ili koristiti sistem kap po kap, umesto rasprski- vačima koji vlaže celu biljku. Zalivanjem preko listova povećavamo mogućnost pojave oboljenja a naročito to treba izbegavati raditi po jakom suncu i u doba cvetanja.
Đubrenje
Ove biljke su veliki potrošači hranjivih materija i zahtevaju redovno prihranji- vanje. Ako su leje pravilno pripremljene kod novih ili redovno đubrene kod starih ruža, prihranjivanje u tekućoj godini će biti relativno jednostavno. Mogu se koristiti organska i neorganska đubriva a dobro rešenje je i korišćenje specijalnih đubriva za ruže, koji su posebno izba- lansirana u skladu sa potrebama ove vrste biljke. Vreme đubrenja se uglav- nom usklađuje sa cvetanjem, tako da
prvo đubrenje treba da bude pre prvog, a sledeće pre drugog perioda cvetanja. Važno je ne đubriti posle jula meseca, da ne provociramo rast novih izbojaka neposredno pre zime i niskih temperatura. Više detalja u Ishrana ruža.
Malčiranje
U rano proleće potrebno je zemljište oko ruža prekriti slojem malča debelim oko 5 cm a koji može biti fermentisani stajnjak, komadići borove kore i sl. Malč će pomoći zadržavanju rasta korova, održavanju nivoa vlage u zemljištu a svojom razgradnjom će povećavati plodnost zemljišta.
Uklanjanje divljih izbojaka
Divlji izbojci su mladice koje rastu iz korena ruže. Obično su svetlije boje sa sitnijim listovima i lako ih je prepoznati zato što ''rastu iz zemlje''. Oni ne daju cvetove a svojim rastom oduzimaju snagu korenu ruže i treba ih ukloniti čim se pojave. Uklanjamo ih tako što otkopamo zemlju na mestu rasta izbojka, isčupamo ga i vratimo zemlju. Odsecanje makazama na površini će ga samo ojačati i podstaći na ponovni rast. Sve izbojke na stabljici ruža stablašica takođe smatramo divljim i moramo ih odseći čim se pojave.
Zimska zaštita
Zimska zaštita spada u važne mere nege jer velike količine snega, jak vetar i niske temperature mogu ozbiljno oštetiti ruže. Vrste ruža sa velikom krošnjom, žbunaste ruže, penjačice itd. mogu biti polomljene snegom ili vetrom i zato ih treba lagano skratiti i povezati pred zimu. Hibridne čajevke i floribunde su osetljive prema niskim temperaturama, pa im korenov vrat treba prekriti zemljom koja se u obliku humke naspe oko biljke.
Hemijska zaštita
Mnogo oboljenja i štetočina napada ruža a neke su posebno opasne kao što su vaši, pegavost lista, pepelnica, rđa itd. Većina ovih problema može biti kontrolisana upotrebom sredstava koja se mogu naći u apoteci. Ključ za rešenje je pravovremeno identifikovanje problema, redovno prskanje i korišćenje sredstava prema preporukama proizvođača. Često se vrši i preventivno prskanje a naročito u periodu čestih promena vremena kada su ruže i najosetljivije. Sa sredstvima za zaštitu možemo kombinovati i sredstva za prihranu a važna stvar je da isprskamo obe strane lista. U cilju prevencije pojave oboljenja treba redovno sakupljati opalo lišće, grančice od orezivanja i dr. i odnositi ih dalje od ružičnjaka.
U ostale mere nege koje treba sprovoditi u ružičnjaku spadaju i sečenje tzv. slepih mladica tj. izbojaka koji se razvijaju bez vršnog pupoljka i tako nepotrebno iscrpljuju celu biljku. One se seku na polovini i iznad spoljnog pupoljka.
Kleka (Juniperus communis)
Drugi nazivi: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smrec, smrika, smrica, smrkva, šmrca, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva .
Opis biljke: Kleka je zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listicima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubicasti imaju smolast i aromatican miris i gorkosladak ukus. Citava biljka je lekovita, ali se najcesce koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubicaste boje, dvogodisnji, dok jednogodisnji, zeleni, nisu lekoviti, te ih ne treba koristiti. Beru se od kraja leta do pocetka zime, a suse na promajnom mestu. Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, usitne i suse na isti nacin kao i plodovi .. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeda i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguc je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju klekovace.
Stanište: . Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih podrucja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krcevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobradenim zemljištima ...
Lekoviti deo biljke: Citava biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporucuje da se pod drvo prostre odgovarajuca prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz cešce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu necistocu (iglice, grancice i sl.) i zelene plodove. Cuva se na suvom, cistom i promajnom mestu...
Lekovito delovanje: . :Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokrace, za denzifekciju mokracnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Kleka se mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inace, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebijavanih narodnih i domacih lekova, isto tako važan i omiljen kao što su hajducka trava, kantarion, pelen i kicica, lekovite biljke bez kojih se naše kuce ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slicnih bolesti. Klekovaca je nadaleko poznata veoma aromaticna rakija. Upotrebljavaju je i kao domaci lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). Od klekinja se izraduje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a još cešce etarsko ulje služi za kadenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lecenju infektivnih bolesti pluca. Regulise rad bubrega i pospesuje izmokravanje. Etersko ulje prodire duboko u kozu, te se koristi u lecenju reumatskih oboljenja, narocito na zglobovima. Regulise rad organa za varenje, koristi se u lecenju zapaljenskih procesa zeluca i creva. Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljsava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moze dovesti do ostecenja bubrega.
Protiv crevnih grceva
Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajducke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašicice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice kljucale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezasladeno.
Protiv glavobolje:
Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na celo.
Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jacanje živaca:
a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre dorucka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti caj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom kljucale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.
Za jacanje apetita i bolje varenje hrane:
Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šecera, pa plodove pojesti, a tecnost popiti. To ciniti dok se apetit ne popravi.
Protiv šecerne bolesti:
a) Koristiti sok od kleke (razreden) ili nesladen caj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoci i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda prokljuca), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 cašu (nezasladjeno).
Brusnica - prirodni antibiotik
Brusnica je lepa, nisko grmasta, visoka 25 cm, skroz zelena, pokrovna biljka koja se širi po sadni jami, za svoju rast mora imati u sadnoj jami humusno kiselu zemlju, sa dodatkom đubriva, vrednost pH je između 4 i 5 kiselosti, kod sadnje upotrebljavamo kiseli treset, crnu zemlju izpod drva četinara i piljevinu četinara, za bolesti i štetnike je sadnica odporna biljka.
Sadnice brusnica se sade 30 cm u redu, ako je razmak između redova 90 cm, ili na 25 cm ako je razmak između redova 100 cm. U jarak dubine 20 do 25 cm, mora se napuniti kiselom zemlju, bogatom humusom i đubreno sa Grenom, da nemamo oko sadnica korov. Između redova kosimo ili malčaramo.
Retko koja biljka je sa svojim plodovima kao brusnica, koja je prirodni antibiotik, potvrdila svoj doprinos zdravlju. Plodovi su bogati različitim zaštitnim materijama, sadrže minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Crvena tvrda bobica ima zbog veće količine vitamina C kiselkast ukus.
Pored toga brusnica kao lekovita biljka je već dugo poznata, od lišća i plodova se prave lekoviti čajevi, u svežem obliku se prave sokovi, plodovi se mogu čuvati samrzavanjem ili sušenjem, a njime možemo pripremati džemove i ukusne sosove i jela. Sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene su prirodan antibiotik koji, uništava štetne bakterije i gljivice u telu. Bioflavonoidi imaju posebno antibakterijsko delovanje tako su istraživanja pokazala, da brusnice mogu sprečiti pojavu infekcije urinarnog trakta (E. Colli bakteriju), isto tako sastavni delovi brusnice deluju na uništenje bakterije Helicobacter pylori, koja je uzročnik čira na želucu, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i zubnog mesa.Plodovi brusnice
Isto tako sastojci brusnice smanjuju rizik od različitih karcinoma, kao što su rak dojke i debelog creva, sprečava rast ćelija raka i njegovo širenje po telu. Brusnica pomaže pri obnovi vida (očiju), smanjuje šećer u krvi, što je korisno za dijabetičare. Plodovi brusnice su veoma cenjeni u ishrani osoba izloženih stresu, prevencija su kod kardiovaskularnih bolesti (srca i krvnih žila).
Preporučuje se sok i čaj od plodova i lišća brusnice, deci i starijim osobama. Brusnica je crvena jagodica koja se kao namirnica upotrebljava za kolače i torte, marmelade sirupe kao filovi u pecivima, ide kao sastojak voćnih kupova, frapea. Jela od mesa vepra i druge divljači zadržavaju svojstvenu aromu, koju umak od brusnica ublažava, tako se jelo čini ugodnijim i probavljivijim. Plodove brusnice preradimo u sok, čaj, džem, umak, plodovi se suše ili zamrzavaju, kao jagodasto voće pravi su izvor užitka i zdravlja.
Svako ko želi može na okućnici posaditi manji nasad brusnica tako da ima lišđe i plodove na dohvat ruke, a u proleće u početku marta i aprila je pravo vreme da se sade brusnice.
уторак, 8. децембар 2009.
Zima
Polako i vidno, bliži nam se zima.... godišnje doba u kojem najviše uživaju deca... dok naše biljke se dovode u stanje mirovanja, one koje su u prirodi ili u fazu usporenog rasta koje mi držimo kao ukras u našim prostorijama. Sa vama ću podeliti nekoliko fotografija prirode u zimskom periodu....
понедељак, 7. децембар 2009.
Jesenje kombinacije 2
Zvezde jeseni
Glavna zvezda ovakve kombinacije je penisetum, ekskluzivna ukrasna trava koja traži posebno mesto kako bi se istakla njena raskoš. Kurika, buksus i kalikarpa su svakako velika podrška uz ponosni svib koji je zadužen za vatrenu dinamiku svake kombinacije.
1-Pertenocissus t.
2-Penisetum
3-Callicarpa Profusion
4-Euonymus f.
6-Buxus senpervirens
Glavna zvezda ovakve kombinacije je penisetum, ekskluzivna ukrasna trava koja traži posebno mesto kako bi se istakla njena raskoš. Kurika, buksus i kalikarpa su svakako velika podrška uz ponosni svib koji je zadužen za vatrenu dinamiku svake kombinacije.
1-Pertenocissus t.
2-Penisetum
3-Callicarpa Profusion
4-Euonymus f.
6-Buxus senpervirens
Jesenje kombinacije
Obucite ulaz
Ako nemate ideju kako da ulepšate ulaz, predlažemo kombinaciju ukrasnog bilja koje krase cvetovi jarkih boja na čelu sa skimijom i vatrenim grmom. Obučeni zidovi i trem obasjan jesenjim suncem, ulepšaće vam svaki dan.
1-Aster
2-Pernettya mucronata
3-Skimmia
4-Pyracantha
5-Viola Rocky
Ako nemate ideju kako da ulepšate ulaz, predlažemo kombinaciju ukrasnog bilja koje krase cvetovi jarkih boja na čelu sa skimijom i vatrenim grmom. Obučeni zidovi i trem obasjan jesenjim suncem, ulepšaće vam svaki dan.
1-Aster
2-Pernettya mucronata
3-Skimmia
4-Pyracantha
5-Viola Rocky
субота, 21. новембар 2009.
Mirisi proleća
Malo je biljaka koje æe vas u hladnim danima razveseliti lepim cvetovima i prijatnim mirisom. Sumornu sliku ovog perioda možete promeniti forsiranjem atraktivnih proleænih lukovica koje æe cvetati i na prozoru vašeg toplog doma
Amarilis(Amarilis)
Najveći broj amarilisa koji dolaze iz Holandije vec su posađeni u saksijama u kojima je zemlja sigurno presuva. Proverite, i ako je potrebno, odmah je zalijte. Postavite je na osunčano (svetlo) mesto. Kada počne da izbija cvetna stabljika, povremeno okrećite saksiju kako se ne bi iskrivila prema izvoru svetla. Cvetanje se može očekivati za 3-6 nedelja. Kada biljka počne da cveta, uz cvetnu stabljiku možete postaviti oslonac (bambusov štap) jer su cvetovi obično preteški. Većina hibridnih amarilisa formira dve do tri cvetne stabljike, a svaka nosi tri do četiri cveta. Ako ste dobili samo lukovicu, posadite je u saksiju prečnika 15-20 cm. Lukovicu sadite tako da izbojak bude okrenut na gore, a korenov venac prema dnu saksije. Saksiju ispunite do 1/3 zemljom, postavite lukovicu i dopunite lagano ne sabijajući zemlju oko nje. Jedna trećina lukovice morala bi da bude iznad nivoa zemlje. Ukoliko dobijete više od jedne lukovice, posadite ih kao što je gore navedeno, ali ih ne zalivajte. Cvetanje ćete produžiti tako što ćete ih staviti na mračno i hladno mesto do momenta kada budete hteli da započnete forsiranje cvetanja. Unesite ih u kuću (5-8 nedelja pre nego što želite da procvetaju) i postavite na svetlo mesto i zalijte.
Ako želite da vam amarilis procveta i naredne godine…
Amarilis se može forsirati da cveta iz godine u godinu. Ovo traži i nešto dodatne nege, a kao nagradu dobijate cvetove koji neodoljivo podsećaju na stare gramofone. Nakon opadanja cvetova odsecite cvetnu stabljiku na oko 2-3 cm od vrha lukovice. Listove ne skidajte, već ih ostavite da i dalje rastu i hrane lukovicu. Nastavite sa regularnim zalivanjem i prihranom na 15 dana đubrivom prilagođenim za cvetajuće biljke. U toku proleća i leta amarilis će izbaciti dosta listova. Na svaka četiri lista izrasla u toku leta, obrazovaće se jedna cvetna stabljika u toku sezone cvetanja. Sredinom avgusta smanjite zalivanje i ostavite listove da prirodno odumru kada se zemlja u saksiji potpuno osuši. Lukovice nakon toga čuvajte na hladnom, mračnom i suvom mestu minimum dva meseca. Pet do osam nedelja pre nego što želite da biljke opet procvetaju, presadite ih u svežu saksijsku zemlju i zalijte. U početku zalivajte oskudno, kako biste „probudili lukovicu“, a tek kada se pojavi izbojak, započnite sa urednim zalivanjem. Sada biljke možete premestiti na hladno i svetlo mesto, ali sa indirektnim osvetljenjem. Cvetanje možete oèekivati za 5-8 nedelja.
Zimske perle(Gaultheria sp.)
Ovaj zimzeleni niski žbun u toku jeseni obrazuje skarletno crvene, bele ili roze bobice, pa se vrlo rado koristi i u zimskim sobnim dekoracijama. Ovu biljku svakako treba gajiti napolju na umereno senovitim ili osunčanim pozicijama.
Zahteva nešto kiseliji supstrat i sporo raste, pa ga zato treba gajiti u saksijama. Saksija velčine 13 cm prečnika biće sasvim dovoljna, a i praktična kako bi se u zimskim mesecima unela u kuću. Kožasti ovalni i sjajni listovi doprinose zimskoj atmosferi, a crvene kuglice neodoljivo podsećaju na božićne dekoracije. Postavite je uz saksije sa muskarima i zumbulima.
Muskari(Muscari)
Ovi mali plavi cvetovi takođe se mogu iskoristiti za forsiranje cvetanja u toku zime. Jedna od važnih stvari je da se za ovakvo forsiranje uvek koriste lukovice koje su prošle hladni tretman kod isporučioca. Krajem septembra lukovice muskara posadite u saksije od oko 10 cm prečnika. Naravno, možete saditi i u veće plitke posude ili lončiće. Važno je da sve ove posude imaju dobar odvod suvišne vode. Svakako bi bilo dobro da ne budu velike i da se lako mogu smestiti na prozorsku dasku, jer će im u doba cvetanja biti potrebno puno svetla. Sadnju obavite po već preporučenom principu. Dezinfikujte lukovice i u svaku saksiju od 10 cm prečnika posadite 3 do 5 lukovica. Ostavite ih na što hladnijem mestu. Dobro je da ih držite u negrejanom podrumu ili garaži, ali tako da nemaju prviše svetla. Lukovice u ovom periodu treba da obrazuju lep korenov sistem.
Krajem decembra unesite ove biljke u grejanu prostoriju i stavite ih na prozorsku dasku gde će imati dovoljno svetla. Za 3-4 nedelje prvo će početi da se pojavljuju listovi, a za njima i grozdovi plavih cvetiæa. Osim što æe vas uveseliti u toku januara, muskari iz kasnije sadnje biće i prelepa Uskršnja dekoracija.
Zumbuli(Hyacinthus sp.)
Kao i muskari i zumbuli su vrlo popularni za zimske dekoracije. Možete ih saditi u različitim intervalima i uživati u cvetu od zime do proleća. Za sadnju se koriste petostepene krupne lukovice. Ovo znači da su već prethodno ohlađene i da je u njima već formiran cvetni pupoljak. Možete ih odmah saditi u saksije i to jednu lukovicu u saksiju prečnika 10cm ili više u veće plitke saksije. Male keramičke žardinjere idealne su za sadnju zumbula.
Ukoliko sadite nehlađene lukovice, onda sadnju treba obaviti već početkom oktobra. Do sredine decembra posađene lukovice držite u mračnoj negrejanoj prostoriji. Kada se koren dobro razvije, a pupoljak počne da izbija, prenesite ih u grejanu prostoriju. Ukoliko ih odmah stavite na veoma svetlo mesto, postoji opasnost da će cvetovi ostati sedeći. Prijatan i snažan miris zumbula ispuniće vaš prostor i neće vam trebati dodatni osveživači.
Amarilis(Amarilis)
Najveći broj amarilisa koji dolaze iz Holandije vec su posađeni u saksijama u kojima je zemlja sigurno presuva. Proverite, i ako je potrebno, odmah je zalijte. Postavite je na osunčano (svetlo) mesto. Kada počne da izbija cvetna stabljika, povremeno okrećite saksiju kako se ne bi iskrivila prema izvoru svetla. Cvetanje se može očekivati za 3-6 nedelja. Kada biljka počne da cveta, uz cvetnu stabljiku možete postaviti oslonac (bambusov štap) jer su cvetovi obično preteški. Većina hibridnih amarilisa formira dve do tri cvetne stabljike, a svaka nosi tri do četiri cveta. Ako ste dobili samo lukovicu, posadite je u saksiju prečnika 15-20 cm. Lukovicu sadite tako da izbojak bude okrenut na gore, a korenov venac prema dnu saksije. Saksiju ispunite do 1/3 zemljom, postavite lukovicu i dopunite lagano ne sabijajući zemlju oko nje. Jedna trećina lukovice morala bi da bude iznad nivoa zemlje. Ukoliko dobijete više od jedne lukovice, posadite ih kao što je gore navedeno, ali ih ne zalivajte. Cvetanje ćete produžiti tako što ćete ih staviti na mračno i hladno mesto do momenta kada budete hteli da započnete forsiranje cvetanja. Unesite ih u kuću (5-8 nedelja pre nego što želite da procvetaju) i postavite na svetlo mesto i zalijte.
Ako želite da vam amarilis procveta i naredne godine…
Amarilis se može forsirati da cveta iz godine u godinu. Ovo traži i nešto dodatne nege, a kao nagradu dobijate cvetove koji neodoljivo podsećaju na stare gramofone. Nakon opadanja cvetova odsecite cvetnu stabljiku na oko 2-3 cm od vrha lukovice. Listove ne skidajte, već ih ostavite da i dalje rastu i hrane lukovicu. Nastavite sa regularnim zalivanjem i prihranom na 15 dana đubrivom prilagođenim za cvetajuće biljke. U toku proleća i leta amarilis će izbaciti dosta listova. Na svaka četiri lista izrasla u toku leta, obrazovaće se jedna cvetna stabljika u toku sezone cvetanja. Sredinom avgusta smanjite zalivanje i ostavite listove da prirodno odumru kada se zemlja u saksiji potpuno osuši. Lukovice nakon toga čuvajte na hladnom, mračnom i suvom mestu minimum dva meseca. Pet do osam nedelja pre nego što želite da biljke opet procvetaju, presadite ih u svežu saksijsku zemlju i zalijte. U početku zalivajte oskudno, kako biste „probudili lukovicu“, a tek kada se pojavi izbojak, započnite sa urednim zalivanjem. Sada biljke možete premestiti na hladno i svetlo mesto, ali sa indirektnim osvetljenjem. Cvetanje možete oèekivati za 5-8 nedelja.
Zimske perle(Gaultheria sp.)
Ovaj zimzeleni niski žbun u toku jeseni obrazuje skarletno crvene, bele ili roze bobice, pa se vrlo rado koristi i u zimskim sobnim dekoracijama. Ovu biljku svakako treba gajiti napolju na umereno senovitim ili osunčanim pozicijama.
Zahteva nešto kiseliji supstrat i sporo raste, pa ga zato treba gajiti u saksijama. Saksija velčine 13 cm prečnika biće sasvim dovoljna, a i praktična kako bi se u zimskim mesecima unela u kuću. Kožasti ovalni i sjajni listovi doprinose zimskoj atmosferi, a crvene kuglice neodoljivo podsećaju na božićne dekoracije. Postavite je uz saksije sa muskarima i zumbulima.
Muskari(Muscari)
Ovi mali plavi cvetovi takođe se mogu iskoristiti za forsiranje cvetanja u toku zime. Jedna od važnih stvari je da se za ovakvo forsiranje uvek koriste lukovice koje su prošle hladni tretman kod isporučioca. Krajem septembra lukovice muskara posadite u saksije od oko 10 cm prečnika. Naravno, možete saditi i u veće plitke posude ili lončiće. Važno je da sve ove posude imaju dobar odvod suvišne vode. Svakako bi bilo dobro da ne budu velike i da se lako mogu smestiti na prozorsku dasku, jer će im u doba cvetanja biti potrebno puno svetla. Sadnju obavite po već preporučenom principu. Dezinfikujte lukovice i u svaku saksiju od 10 cm prečnika posadite 3 do 5 lukovica. Ostavite ih na što hladnijem mestu. Dobro je da ih držite u negrejanom podrumu ili garaži, ali tako da nemaju prviše svetla. Lukovice u ovom periodu treba da obrazuju lep korenov sistem.
Krajem decembra unesite ove biljke u grejanu prostoriju i stavite ih na prozorsku dasku gde će imati dovoljno svetla. Za 3-4 nedelje prvo će početi da se pojavljuju listovi, a za njima i grozdovi plavih cvetiæa. Osim što æe vas uveseliti u toku januara, muskari iz kasnije sadnje biće i prelepa Uskršnja dekoracija.
Zumbuli(Hyacinthus sp.)
Kao i muskari i zumbuli su vrlo popularni za zimske dekoracije. Možete ih saditi u različitim intervalima i uživati u cvetu od zime do proleća. Za sadnju se koriste petostepene krupne lukovice. Ovo znači da su već prethodno ohlađene i da je u njima već formiran cvetni pupoljak. Možete ih odmah saditi u saksije i to jednu lukovicu u saksiju prečnika 10cm ili više u veće plitke saksije. Male keramičke žardinjere idealne su za sadnju zumbula.
Ukoliko sadite nehlađene lukovice, onda sadnju treba obaviti već početkom oktobra. Do sredine decembra posađene lukovice držite u mračnoj negrejanoj prostoriji. Kada se koren dobro razvije, a pupoljak počne da izbija, prenesite ih u grejanu prostoriju. Ukoliko ih odmah stavite na veoma svetlo mesto, postoji opasnost da će cvetovi ostati sedeći. Prijatan i snažan miris zumbula ispuniće vaš prostor i neće vam trebati dodatni osveživači.
петак, 20. новембар 2009.
Pomoć u vreme godišnjeg odmora
Šta li ćete zateći u vrtu ili na terasi kada se vratite sa dugoočekivanog godišnjeg odmora? Napuštate vaše cveće, a ono je u punom cvetu i prelep ambijent je vaših ruku delo. I sami znate da vas ovakva situacija neće sačekati posle odmora ukoliko nešto ne preduzmete. Evo nekoliko korisnih saveta…
Draga komšinice..
Ako ključ od stana ostavite komšinici, kako bi ona povremeno zalivala vaše biljke, velike su šanse da ih sačuvate u dobrom stanju.
Problem: Iz straha i brige komšinica će preterano zalivati cveće i ono će istruliti pre nego što se vi vratite.
Rešenje: Pre polaska obavezno biljke dobro zalijte i prihranite. Na svaku saksiju, na parčetu papira, stavite uputstvo kada zalivati. Ne očekujte od komšinice da ona stavlja prst u saksiju i ocenjuje kada je zalivanje neophodno. Sami napravite plan zalivanja imajući na umu da biljke lakše podnose sušu nego preterano zalivanje.
Dragi komšija…
Pokušajte da izbegnete ovu varijantu. Komšija će svakako zaboraviti da treba da zalije biljke (da ne zameri komšija koji je odgovoran!). Sigurno će dva dana pred vaš dolazak kupiti nove i zamoliti prijateljicu da ih posadi.
Tehniko u pomoć!
Trakasti sistem kap po kap je nešto jeftinija varijanta predviđena za velike površine cvetnjaka u baštama. To su dugačke šuplje trake kroz koje se pušta voda koja na predviđenim mestima lagano kaplje. Može se povezati sa tajmerom pa možete programirati zalivanje u narednih 15-20 dana koliko vas neće biti.
Sistem kapajućeg creva je savremeni sistem koji možete naći u svakom megamarketu. Specijalno crevo za zalivanje napravljeno je tako da kroz njega voda postepeno kaplje. Dovoljno je da komšinica oko 20 časova otvori vodu i ostavi da se biljke zalivaju u narednih sat vremena (ako su u pitanju žardinjere), odnosno dva sata ako su u pitanju cvetnjaci.
Pauk sistem kap po kap predviđen je za pojedinačne saksije, ukrasno šiblje i drveće. Razvucite okitensko crevo do svakog žbuna i drveta u bašti. Na mestima na kojima prolazi pored biljke, crevo se probuši i u njega umetne bočna grana sa kapaljkom. Kapaljka se ubada u blizini stabla tako da voda dolazi direktno u zonu korena. Ceo sistem se može povezati sa regulatorom pritiska i tajmerom koji će diktirati koliko će vode isteći kroz kapaljke i u kojim vremenskim intervalima.
Wasser kugla je velika staklena kugla sa dugačkim uskim nastavkom kroz koji voda polagano otiče napajajući vašu biljku. Preporučujem je za manje površine i pojedinačne saksije i žardinjere u uslovima kada niste u mogućnosti da više dana sami brinete o zalivanju
Grupišite biljke
Ukoliko ste u mogućnosti, obavezno sve pokretne saksije i žardinjere grupišite pre odlaska na godišnji tako da jednim sistemom pokrijete što više saksija. Na ovaj način olakšali ste komšinici da ne zabravi poneku biljku. I ne zaboravite, vaš odlazak na godišnji je stresan za vaše biljke. One će u vašem odsustvu dobijati samo minimum nege koja im je potrebna da zadrže formu i cvetanje.
A kada se vratite…
Prvo, vratite sve biljke u pozicije na kojima i inače stoje. Odstranite precvetale cvetove i odumrle grane i listove. Proverite da li su biljke zalivene. Ukoliko su samo vlažne, prihranite ih đubrivom 20:20:20 i to 2g/1 litar vode. Ukoliko su potpuno suve, prvo ih malo zalijte, a sutradan uradite prihranu. Ukoliko su preterano vlažne, ostavite ih da se zemlja potpuno osuši, pa ih onda prihranite. Kada prihranjujete biljke dobro je da je zemlja uvek vlažna pre nego što sipate đubrivo. Narednih nedelju dana pratite promene na biljkama kako biste na vreme reagovali ako dođe do pojave bolesti ili štetočine.
Draga komšinice..
Ako ključ od stana ostavite komšinici, kako bi ona povremeno zalivala vaše biljke, velike su šanse da ih sačuvate u dobrom stanju.
Problem: Iz straha i brige komšinica će preterano zalivati cveće i ono će istruliti pre nego što se vi vratite.
Rešenje: Pre polaska obavezno biljke dobro zalijte i prihranite. Na svaku saksiju, na parčetu papira, stavite uputstvo kada zalivati. Ne očekujte od komšinice da ona stavlja prst u saksiju i ocenjuje kada je zalivanje neophodno. Sami napravite plan zalivanja imajući na umu da biljke lakše podnose sušu nego preterano zalivanje.
Dragi komšija…
Pokušajte da izbegnete ovu varijantu. Komšija će svakako zaboraviti da treba da zalije biljke (da ne zameri komšija koji je odgovoran!). Sigurno će dva dana pred vaš dolazak kupiti nove i zamoliti prijateljicu da ih posadi.
Tehniko u pomoć!
Trakasti sistem kap po kap je nešto jeftinija varijanta predviđena za velike površine cvetnjaka u baštama. To su dugačke šuplje trake kroz koje se pušta voda koja na predviđenim mestima lagano kaplje. Može se povezati sa tajmerom pa možete programirati zalivanje u narednih 15-20 dana koliko vas neće biti.
Sistem kapajućeg creva je savremeni sistem koji možete naći u svakom megamarketu. Specijalno crevo za zalivanje napravljeno je tako da kroz njega voda postepeno kaplje. Dovoljno je da komšinica oko 20 časova otvori vodu i ostavi da se biljke zalivaju u narednih sat vremena (ako su u pitanju žardinjere), odnosno dva sata ako su u pitanju cvetnjaci.
Pauk sistem kap po kap predviđen je za pojedinačne saksije, ukrasno šiblje i drveće. Razvucite okitensko crevo do svakog žbuna i drveta u bašti. Na mestima na kojima prolazi pored biljke, crevo se probuši i u njega umetne bočna grana sa kapaljkom. Kapaljka se ubada u blizini stabla tako da voda dolazi direktno u zonu korena. Ceo sistem se može povezati sa regulatorom pritiska i tajmerom koji će diktirati koliko će vode isteći kroz kapaljke i u kojim vremenskim intervalima.
Wasser kugla je velika staklena kugla sa dugačkim uskim nastavkom kroz koji voda polagano otiče napajajući vašu biljku. Preporučujem je za manje površine i pojedinačne saksije i žardinjere u uslovima kada niste u mogućnosti da više dana sami brinete o zalivanju
Grupišite biljke
Ukoliko ste u mogućnosti, obavezno sve pokretne saksije i žardinjere grupišite pre odlaska na godišnji tako da jednim sistemom pokrijete što više saksija. Na ovaj način olakšali ste komšinici da ne zabravi poneku biljku. I ne zaboravite, vaš odlazak na godišnji je stresan za vaše biljke. One će u vašem odsustvu dobijati samo minimum nege koja im je potrebna da zadrže formu i cvetanje.
A kada se vratite…
Prvo, vratite sve biljke u pozicije na kojima i inače stoje. Odstranite precvetale cvetove i odumrle grane i listove. Proverite da li su biljke zalivene. Ukoliko su samo vlažne, prihranite ih đubrivom 20:20:20 i to 2g/1 litar vode. Ukoliko su potpuno suve, prvo ih malo zalijte, a sutradan uradite prihranu. Ukoliko su preterano vlažne, ostavite ih da se zemlja potpuno osuši, pa ih onda prihranite. Kada prihranjujete biljke dobro je da je zemlja uvek vlažna pre nego što sipate đubrivo. Narednih nedelju dana pratite promene na biljkama kako biste na vreme reagovali ako dođe do pojave bolesti ili štetočine.
уторак, 17. новембар 2009.
MUŠKATLA (Pelargonium zonale i Pelargonium peltatum)
Stare požutele slike kuća naših baka ispred kojih su u velikim loncima posađene muškatle i današnje moderne građevine sa odlično uklopljenim visećim muškatlama na terasama, dovoljno govore o “atraktivnosti za sva vremena”. Nove selekcije atraktivnih boja, cvetova i kombinacija listova i grančica idu u korak sa novim zahtevima ljubitelja cveća. U zavisnosti od sortimenta, mogu biti vrlo male i kompaktne do 30cm visine, ali i vrlo krupne i do 60cm visine. Viseće muškatle predviđene su za viseće korpe i žardinjere, a stojeći, zonale tipovi, za saksije, sadnju u cvetnim lejama i velikim kombinovanim saksijama i ćupovima.
Svetlo/ pozicija: Od polusenke pa do potpuno osunčanih pozicija.
Temperatura: Temperature na kojima se mogu gajiti kreću se od 10°C do 27°C. Na nižim temperaturama biljke polako počinju da propadaju. Na 10°C prestaje svaka životna aktivnost muškatli, one ulaze u mirovanje i na ovaj način mogu preživeti dosta dugo, ali neće rasti i cvetati. Na temperaturama preko 30°C rast se takođe zaustavlja, a biljke troše vodu samo da bi se rashladile. U toku leta, u kasnijim podnevnim časovima, biljke možete tuširati odstajalom vodom i na taj način ih dodatno rashladiti. Ukoliko su noći hladne, ova mera nege nije preporučljiva – voda kojom su biljke rashlađene trebalo bi da ispari u naredna dva sata
Presađivanje: Teško je reći koji će supstrat biti najbolji. Uglavnom se dobro pokazao tresetni supstrat krupne granulacije. Muškatle vole dosta vazduha oko korena, pa vodite računa da zemlja ne bude previše zbijena
Orezivanje: Nije potrebno dodatno orezivati, osim ako neka grana nije počela da »beži«. Orezivanjem se odlaže cvetanje
Razmnožavanje: Zelenim reznicama od maja meseca na temperaturama iznad 20°C uz primenu hormona za ožiljavanje zelenih reznica. Neke muškatle razmnožavaju se i semenom, ali vodite računa da seme nabavite kod proverenih dobavljača i da bude sveže, jer muškatla relativno brzo gubi klijavost
Doba cvetanja: Muškatle cvetaju od sredine aprila pa do kasne jeseni
Miris biljke: Miris muškatli je opor i prodoran, a potiče od etarskih ulja u listu
Preporuka za sadnju: Evo nekoliko saveta gde i kako postaviti muškatle. Iako su to biljke koje odlično podnose letnje vreline i direktno sunce, ipak treba voditi računa da sa pojedinim bojama moramo biti pažljivi. Vrlo popularne bordo boje visećih muškatli, kao i svi kultivari intenzivno tamnih cvetova, osetljive su na vrelo letnje sunce. Biljke polako prestaju da cvetaju, cvetovi blede, a novi rast listova dobija beličastozelenkastu boju. Dakle, uvek se prethodno raspitajte da li određeni kultivar trpi sunce, a ako ne, onda ga stavljajte u senovite delove bašte ili terase. Isto tako, stojeće muškatle intenzivno crvene boje sklone su pogrevanju cvetova na jakom suncu. Sorte tipa Vulkan, Samba, GrandPrix dosta su otporne na ovu pojavu i dobro drže cvetove. Nezamenjljive muškatle za bujno letnje cvetanje i pri najvećim žegama su tzv. »slovenačke muškatle«, odnosno, sorte dugih stabala, nešto manjih prostih cvetova, ali izuzetno snažnog cvetanja. Ima ih u nekoliko boja (bela, roza, crvena, dvobojna) sa belim i zelenim grančicama. Treba znati da se one sa belim grančicama mnogo bolje bokore, ali da ne prave dugačke cvetne talase poput onih sa zelenim grančicama. Sorte se uglavnom zovu Cascade, Vile de Paris, Vile de Dresden, Decora…
Napomena : Vodite računa da muškatle jakih i nesvakidašnjih boja cvetova ne sadite na najjačem suncu, jer listovi mogu da blede, a cvetanje se smanji
Zalivanje: Dovoljan broj rupa na saksiji dobro će regulisati odvođenje suvišne vode. Ukoliko preterano zalivate, koren će truliti
Prihranjivanje: Ovo su veliki potrošači hrane. Prilikom svakog zalivanja potrebno je prihraniti nekim od vodorastvorljivih đubriva (15:11:29 i to 1g/1l vode) U supstrat za sadnju obavezno dodajte sporootpuštajuće đubrivo (1,5g/1l supstrata). Svako treće zalivanje možete obaviti čistom vodom da ne bi došlo do preteranog zasoljavanja zemljišta
Napomena : Držite se pravila da prvih 15 dana nakon sadnje zalivate čistom vodom, a onda počnete sa prihranom
ASTER (Aster alpinus)
ASTER (Aster alpinus) ili kako mi kažemo Zvezdan
Asteri su ozbiljna konkurencija hrizantemama kada je jesenje cvetanje u pitanju. Neki cvetaju u kasno leto, ali je većina u cvetu od jeseni. Popularnost su im doneli raznobojni cvetovi
Doba cvetanja: Iako neki varijeteti cvetaju već od maja, većina cveta u septembru i oktobru. Cvetovi podsećaju na hrizanteme, nešto su manji, a cvetanje je bujno. Obično su svih nijansi bele, roze i ljubičaste boje.
Miris biljke: Nema miris
Preporuka za sadnju: Poznat je kao jesenji obrub staza i cvetnjaka. Ipak, aster može da bude vrlo atraktivan i posađen u velikim baštenskim saksijama ili kao kombinacija u cvetnjacima sa jesenjim cvetnicama, prvenstveno violama.
Svetlo/pozicija: Na punom suncu biljke se ne izdužuju i zadržavaju kuglast rast. Aster podnosi i nešto manju senku.
Temperature: Ukoliko se sadi u ranu jesen, biljka odlično podnosi mraz u toku zime. Nije retka pojava da se cvetanje obnovi jos jednom krajem sezone.
Presađivanje: Aster koji cveta u jesen treba posaditi u rano proleće, a one za prolećno cvetanje treba saditi u jesen. Odmah po kupovini posadite ga u ocedan supstrat. Ukoliko ga sadite direktno u zemlju, obavezno dodajte nešto treseta i sporootpuštajućeg đubriva. Na ovaj način pojačaćete drenažu zemljišta i neće doći do truljenja korena.
Orezivanje: Nakon precvetavanja biljke možete orezati. Ovako ćete obnoviti žbuniće i dobiti još jedno cvetanje
krajem sezone.
Razmnožavanje: Lako se razmnožava podzemnim stablom iz kojeg bogato tera nove izbojke. Deljenje bokora takođe je jedan od jednostavnih načina razmnožavanja. Neki varijeteti toliko snažno rastu da ćete iz sezone u sezonu morati da ih jednim delom vadite kako ne bi ugušili ostale cvetnice.
Zalivanje: Umereno zalivanje sa smenom sušnih i vlažnih perioda stimuliše rast biljaka. Nešto pažljivije zalivanje potrebno je u toku leta kada su najjače žege.
Prihranjivanje: Od sadnje u jesen, kada ste dodali sporootpuštajuće đubrivo, pa do proleća nije potrebno dodatno zalivanje. Od proleća pa do početka avgusta dodajte sa svakim drugim zalivanjem vodorastvorljivo đubrivo 20:20:20 (2g/l vode). Ukoliko želite da pojačate cvetanje, onda od faze kada je biljka dobro razvila zelenu masu pa do cvetanja, prihranjujte đubrivom kombinacije 15:5:35 (2g/l vode)
уторак, 10. новембар 2009.
Jesenje lukovice
Pravilna sadnja
Veoma je važan dobar odabir sorti i vrsta koje se sade. Obično je na ambalaži označeno koje su rane, a koje kasne sorte. Kod lala je ovo veoma značajno, jer vam se može desiti da jedne lale precvetaju dok druge tek pokazuju pupoljke. To odaje sliku neurednog cvetnjaka. Krokusi uglavnom cvetaju veoma rano, čim se povuku poslednji ostaci snega. Malo posle njih pojaviće se i muskari sa prelepim plavim cvetovima. Lale i narcisi pratiće ove cvetove samo u slučaju da su jako rane sorte. Kada su zumbuli u pitanju, oni se veoma dobro kombinuj sa kasnijim sortimentom lala i duplih narcisa.Pri izboru lukovica vodite računa da one budu pravilnog oblika, bez prisutnih fleka, pega ili oštećenja nalik krastama. Korenov venac, koji se nalazi na donjem rubu lukovice, mora biti neoštećen. Da bi se koren lakše razvijao (kod lala) oljuštite lukovice. Zapravo se samo skida suva ljuska. Neretko se može desiti da neoljuštene lukovice lala u proleće teško probijaju ovu ljusku i deformišu izbojke. Ukoliko ne sadite istog dana kada ste ih kupili, obavezno ih ostavite na tamnom, provetrenom i hladnom mestu (bez mraza). Vlaga u ovom periodu može izazvati gljivična oboljenja. Pojavljuju se gljive penicilijuma što može izazvati pojavu slepih izbojaka.
Pre sadnje lukovice dezinfikujte – ostavite ih u 30 minuta u rastvoru Ridomil Golda, a zatim ih ostavite da se osuše. Pri sadnji ih lagano spustite na dno sadne jamice, bez utiskivanja kako biste smanjili pritisak na korenov vrenac i olakšali ukorenjivanje koje će trajati sve do početka proleća. Naspite ostatak zemlje oko lukovica i, ukoliko je zemlja vlažna, ne zalivajte. Jesen će doneti sasvim dovoljno vlage za vaše prolećne lepotice.
Mesto za sadnju
Mesto koje ste odredili za sadnju, očistite od korova i prekopajte na dubini od oko 20-30cm. Ne unosite stajnjak, jer su lukovice osetljive na parazite koji se prenose na ovaj način. Ukoliko sadite na otvorenom gde su već posađene viole, pažljivo između viola napravite sadne jamice u koje ćete umetnuti lukovice. Treba se držati pravila sadnje lukovica – sadi se na dubini visine lukovice. Ipak, krokuse, muskare i druge sitne lukovice možete posaditi i dublje, ali ne preko 10cm. Kod nekih lukovica postoji i tzv. kontraktilno korenje. Ono povlači lukovicu u dublje slojeve zemlje, pa se nemojte iznenaditi kada ih budete vadili koliko su duboko u zemlji.
Krokusi na travnjacima
Izuzetno lepo izgledaju travnjaci u koje u toku jeseni posadite krokuse. Ovo se obavlja specijalnim alatom kojim se buše rupe u travnjaku. U rupu se spusti lukovica krokusa, a onda se rupa zatvori rastresitom zemljom. U proleće kroz travnjak počinju da se pojavljuju predivni cvetovi, a vaš travnjak podseća na rascvetalu livadu.
Dobro je znati
Kod pravilnog razvoja lukovica prvo se razvija korenov sistem, što je preduslov kako bi biljke kvalitetno cvetale u proleće. Ukoliko su u toku jeseni temperature previsoke, ukorenjavanje je slabo. biljke počinju da izbijaju sa lisnom masom, pupoljak kreće, ali se još ne vidi. Kada padnu temperature, proces se zaustavlja i biljka ponovo počinje da formira koren, što dovodi do iscrpljivanja pupoljka. zato odložite sadnju lukovica sve dok noćne temperature ne padnu na 5°C.
Važno je da...
-lukovice održavate suvei iznad temperaturesmrzavanja
-da ih nikada ne pakujete ukontejnere koji ne propuštaju vazduh jer se u ovakvim uslovima kondezuje vodena para i stvaraju se uslovi za razvoj bakterijske truleži i gljivičnih obolenja
-da redovno proveravate da li su suve i da li je došlo do pojave plesni
-lukovice obavezno odvojite po boji i tipu
REDOVNA NEGA
Lukovice su poznate kao biljke koje zahtevaju veoma malo nege tokom godine. Pravilnom sadnjom na odgova- rajuće mesto i poštujući neke druge postupke negu možemo svesti na naj- manju moguću meru.
Lukovice, sa druge strane, imaju jedinstveni, samoobnavljajući i visoko- razvijeni mehanizam čuvanja hranjivih materija pomoću kog su prilagođene za život ispod zemlje. Ove biljke su sposobne da za sebe obezbede hranu u različitim tipovima zemljišta. Čak i kad su
u mirovanju mesecima, uprkos suši, mrazu ili vrućini, one nastavljaju sa rastom kad se uslovi poprave.
Podupiranje
Biljke visokog rasta, kao što su kane, visoke dalije, većina ljiljana, neke vrste gladiola itd. su veoma osetljive ukoliko su posađene na izloženom mestu, gde duvaju jaki vetrovi, koji mogu izazvati ozbiljne štete na biljci. Ako nemamo zaklonjenije mesto u bašti rešenje je u postavljanju metalnih ili drvenih podupirača u ranoj fazi rasta. Ovo u početku može izgledati neugledno ali će listovi ubrzo prekriti oslonac. Drugi razlog zbog koga se postavljaju oslonci je što npr. neke vrste ljiljana ili mombrecija proizvode velike cvetove koji savijaju grane i tako kvare izgled cele biljke.
Drenaža
Neke lukovice, kao npr. ljiljani, ne podnose suviše vlažno zemljište. Ukoliko nemamo pogodnije mesto ili nećemo da menjamo biljku, dobra ideja je dodavanje sloja šljunka ispod lukovice kako bi poboljšali oticanje vode.
Zalivanje
Sveže posađene lukovice zahtevaju stalnu vlagu zbog prilagođavanja korenja novoj sredini. Kišnica obično obezbeđuje dovoljno vlage, ako su biljke posađene napolju, tako da nije potrebno dodatno zalivanje. Zalivanje je potrebno samo tokom sušnog perioda i ako kiša ne pada direktno po biljkama.
Đubrenje
Količina đubriva kojim treba prihranjvati lukovice zavisi od mesta gde smo ih posadili, planiranu dužinu korišćenja istih lukovica, kvaliteta zemljišta u kojemih sadimo itd. Generalno, obezbeđivanje dodatnih hranjivih materija će pomoći većini biljaka naročito onim koje imaju duži period cvetanja (kana, dalija itd.). Prilikom sađenja potrebno je dodati malo komposta u rupu ili pregorelog stajskog đubriva. Ako koristite koncentrisana đubriva, dobro rešenje za lukovice je koštano brašno koje sadrži više fosfora za razvoj korena i cvetova. Najbolje anorgansko đubrivo je sa odnosom NPK 5-10-5. Organska đubriva dodavati za vreme sađenja a anorganska po potrebi.
Otkidanje uvelih cvetova i plodova
Kod većine biljaka iz ove grupe je neophodno redovno orezivati precvetale cvetne glavice kako bi sprečili biljku da proizvodi seme i tako nepotrebno iscrpljuje biljku koja slabije cveta sledeće sezone. Isto tako, redovnim orezivanjem možemo značajno produžiti sezonu cvetanja. Kod pojedinih biljaka, kao što su ukrasni lukovi, glavice sa semenjem izgledaju jako dekorativno i tokom zime.
Veoma je važan dobar odabir sorti i vrsta koje se sade. Obično je na ambalaži označeno koje su rane, a koje kasne sorte. Kod lala je ovo veoma značajno, jer vam se može desiti da jedne lale precvetaju dok druge tek pokazuju pupoljke. To odaje sliku neurednog cvetnjaka. Krokusi uglavnom cvetaju veoma rano, čim se povuku poslednji ostaci snega. Malo posle njih pojaviće se i muskari sa prelepim plavim cvetovima. Lale i narcisi pratiće ove cvetove samo u slučaju da su jako rane sorte. Kada su zumbuli u pitanju, oni se veoma dobro kombinuj sa kasnijim sortimentom lala i duplih narcisa.Pri izboru lukovica vodite računa da one budu pravilnog oblika, bez prisutnih fleka, pega ili oštećenja nalik krastama. Korenov venac, koji se nalazi na donjem rubu lukovice, mora biti neoštećen. Da bi se koren lakše razvijao (kod lala) oljuštite lukovice. Zapravo se samo skida suva ljuska. Neretko se može desiti da neoljuštene lukovice lala u proleće teško probijaju ovu ljusku i deformišu izbojke. Ukoliko ne sadite istog dana kada ste ih kupili, obavezno ih ostavite na tamnom, provetrenom i hladnom mestu (bez mraza). Vlaga u ovom periodu može izazvati gljivična oboljenja. Pojavljuju se gljive penicilijuma što može izazvati pojavu slepih izbojaka.
Pre sadnje lukovice dezinfikujte – ostavite ih u 30 minuta u rastvoru Ridomil Golda, a zatim ih ostavite da se osuše. Pri sadnji ih lagano spustite na dno sadne jamice, bez utiskivanja kako biste smanjili pritisak na korenov vrenac i olakšali ukorenjivanje koje će trajati sve do početka proleća. Naspite ostatak zemlje oko lukovica i, ukoliko je zemlja vlažna, ne zalivajte. Jesen će doneti sasvim dovoljno vlage za vaše prolećne lepotice.
Mesto za sadnju
Mesto koje ste odredili za sadnju, očistite od korova i prekopajte na dubini od oko 20-30cm. Ne unosite stajnjak, jer su lukovice osetljive na parazite koji se prenose na ovaj način. Ukoliko sadite na otvorenom gde su već posađene viole, pažljivo između viola napravite sadne jamice u koje ćete umetnuti lukovice. Treba se držati pravila sadnje lukovica – sadi se na dubini visine lukovice. Ipak, krokuse, muskare i druge sitne lukovice možete posaditi i dublje, ali ne preko 10cm. Kod nekih lukovica postoji i tzv. kontraktilno korenje. Ono povlači lukovicu u dublje slojeve zemlje, pa se nemojte iznenaditi kada ih budete vadili koliko su duboko u zemlji.
Krokusi na travnjacima
Izuzetno lepo izgledaju travnjaci u koje u toku jeseni posadite krokuse. Ovo se obavlja specijalnim alatom kojim se buše rupe u travnjaku. U rupu se spusti lukovica krokusa, a onda se rupa zatvori rastresitom zemljom. U proleće kroz travnjak počinju da se pojavljuju predivni cvetovi, a vaš travnjak podseća na rascvetalu livadu.
Dobro je znati
Kod pravilnog razvoja lukovica prvo se razvija korenov sistem, što je preduslov kako bi biljke kvalitetno cvetale u proleće. Ukoliko su u toku jeseni temperature previsoke, ukorenjavanje je slabo. biljke počinju da izbijaju sa lisnom masom, pupoljak kreće, ali se još ne vidi. Kada padnu temperature, proces se zaustavlja i biljka ponovo počinje da formira koren, što dovodi do iscrpljivanja pupoljka. zato odložite sadnju lukovica sve dok noćne temperature ne padnu na 5°C.
Važno je da...
-lukovice održavate suvei iznad temperaturesmrzavanja
-da ih nikada ne pakujete ukontejnere koji ne propuštaju vazduh jer se u ovakvim uslovima kondezuje vodena para i stvaraju se uslovi za razvoj bakterijske truleži i gljivičnih obolenja
-da redovno proveravate da li su suve i da li je došlo do pojave plesni
-lukovice obavezno odvojite po boji i tipu
REDOVNA NEGA
Lukovice su poznate kao biljke koje zahtevaju veoma malo nege tokom godine. Pravilnom sadnjom na odgova- rajuće mesto i poštujući neke druge postupke negu možemo svesti na naj- manju moguću meru.
Lukovice, sa druge strane, imaju jedinstveni, samoobnavljajući i visoko- razvijeni mehanizam čuvanja hranjivih materija pomoću kog su prilagođene za život ispod zemlje. Ove biljke su sposobne da za sebe obezbede hranu u različitim tipovima zemljišta. Čak i kad su
u mirovanju mesecima, uprkos suši, mrazu ili vrućini, one nastavljaju sa rastom kad se uslovi poprave.
Podupiranje
Biljke visokog rasta, kao što su kane, visoke dalije, većina ljiljana, neke vrste gladiola itd. su veoma osetljive ukoliko su posađene na izloženom mestu, gde duvaju jaki vetrovi, koji mogu izazvati ozbiljne štete na biljci. Ako nemamo zaklonjenije mesto u bašti rešenje je u postavljanju metalnih ili drvenih podupirača u ranoj fazi rasta. Ovo u početku može izgledati neugledno ali će listovi ubrzo prekriti oslonac. Drugi razlog zbog koga se postavljaju oslonci je što npr. neke vrste ljiljana ili mombrecija proizvode velike cvetove koji savijaju grane i tako kvare izgled cele biljke.
Drenaža
Neke lukovice, kao npr. ljiljani, ne podnose suviše vlažno zemljište. Ukoliko nemamo pogodnije mesto ili nećemo da menjamo biljku, dobra ideja je dodavanje sloja šljunka ispod lukovice kako bi poboljšali oticanje vode.
Zalivanje
Sveže posađene lukovice zahtevaju stalnu vlagu zbog prilagođavanja korenja novoj sredini. Kišnica obično obezbeđuje dovoljno vlage, ako su biljke posađene napolju, tako da nije potrebno dodatno zalivanje. Zalivanje je potrebno samo tokom sušnog perioda i ako kiša ne pada direktno po biljkama.
Đubrenje
Količina đubriva kojim treba prihranjvati lukovice zavisi od mesta gde smo ih posadili, planiranu dužinu korišćenja istih lukovica, kvaliteta zemljišta u kojemih sadimo itd. Generalno, obezbeđivanje dodatnih hranjivih materija će pomoći većini biljaka naročito onim koje imaju duži period cvetanja (kana, dalija itd.). Prilikom sađenja potrebno je dodati malo komposta u rupu ili pregorelog stajskog đubriva. Ako koristite koncentrisana đubriva, dobro rešenje za lukovice je koštano brašno koje sadrži više fosfora za razvoj korena i cvetova. Najbolje anorgansko đubrivo je sa odnosom NPK 5-10-5. Organska đubriva dodavati za vreme sađenja a anorganska po potrebi.
Otkidanje uvelih cvetova i plodova
Kod većine biljaka iz ove grupe je neophodno redovno orezivati precvetale cvetne glavice kako bi sprečili biljku da proizvodi seme i tako nepotrebno iscrpljuje biljku koja slabije cveta sledeće sezone. Isto tako, redovnim orezivanjem možemo značajno produžiti sezonu cvetanja. Kod pojedinih biljaka, kao što su ukrasni lukovi, glavice sa semenjem izgledaju jako dekorativno i tokom zime.
понедељак, 9. новембар 2009.
петак, 6. новембар 2009.
Mali podsetnik za novembar
Već krajem oktobra počinje sađenje ruža u bašte.
Lukovice dalija i gladiola, moraju se izvaditi iz zemlje
i ostaviti na suvo mesto gde nema mraza..
Žbunasto cveće , da bi se podmladilo neophodno je izdeliti.
Biljku treba iskopati iz zemlje sa celim korenom,žbun izdeliti.
ponovo se sade samo mladi delovi koji uglavnom rastu uz
ivicu žbuna.
Sada se u bašte rasađuju dvogodišnje biljke npr., dan i noć.
Lukovice dalija i gladiola, moraju se izvaditi iz zemlje
i ostaviti na suvo mesto gde nema mraza..
Žbunasto cveće , da bi se podmladilo neophodno je izdeliti.
Biljku treba iskopati iz zemlje sa celim korenom,žbun izdeliti.
ponovo se sade samo mladi delovi koji uglavnom rastu uz
ivicu žbuna.
Sada se u bašte rasađuju dvogodišnje biljke npr., dan i noć.
AFRIČKA LJUBIČICA ( Saintpaulia ionantha)
Afrička ljubičica je jedna od najomiljenijih kućnih biljaka. Cveta gotovo cele godine, a poznato je oko 4000 vrsta.
Cvetovi mogu biti jednostruki, dvostruki, naboranih rubova, zvezdoliki i dvobojni
Listovi su također različiti, sa zupčastim rubovima, u obliku žlice, šareni, kopljasti ili jajastog oblika.
Potiče iz planine Usambara (Tanzanija) na istočnoj obali Afrike. Potiče iz planine Usambara (Tanzanija) na istočnoj obali Afrike.
Oko 1890.g. otkrio ju je Walter von Saint Paul po kome i nosi naziv.
Od samog početka nazivaju je 'cvet nalik ljubičici' pa je ostala poznata po tom nazivu.
Afrička ljubičica spada u porodicu gesneriad u koju spadaju još i gloxinia, streptocarpus, columnea, sinningia
Smeštaj i svetlo:
toplo mesto sa što više svetlosti (najmanje 8h dnevno, idealno 12h), ali nikako na direktnom suncu. Južni prozor se ne preporučuje
Temperatura:
idealna je oko 18°C, dakle zimi od 13-18°C, a leti od 18-24°C
Razmnožavanje:
Postoje tri načina: 1. Kod presađivanja se mladi izboji odvajaju od matične biljke i zasebno sade. 2. Putem lisnih reznica; preporuča obavljati u proleće ili leto. Postupak: odrezati list kojem peteljka treba biti minimalno 3 cm duga zatim list utaknuti u vlažnu zemlju s dodatkom peska oko 1.5 cm duboko. Može se i staviti prozirna plastična vrećica preko kalića da bi s održavala stalna vlaga. List se može staviti i u vodu. Kad pusti korenje, cca 1 cm dugo, zasadite ga u zemlju. 3. Semenom: seme se posadi i stavi na toplo mesto
Zemlja:
normalna zemlja za cveće s dodatkom peska i treseta
Zalivanje:
umereno zalivanje odstajalom i mlakom vodom. Ako se zaliva hladnom vodom moguće je da se na listovima pojave svetle brazde. Preporuča se zalivanje u podložak, da listovi ne dođu u kontakt s vodom jer su osetljivi i mogu se pojaviti mrlje ako voda dođe na listove. Treba pustiti da zemlja upije onoliko vode koliko može, a ostatak izliti da ne dođe do truljenja korena
Gnojenje:
Kada je u punom cvatu preporučuje se u vodu za zalivanje svake 2-3 sedmice, dodati tekuće gnojivo, ali u razblaženom obliku. Ovo se radi od proleća do jeseni kad se prestaje i pušta ljubičicu da miruje
Vreme cvatnje:
Ljubičica može cvasti od I.-XII. meseca, s tim da u toku tog razdoblja ima period mirovanja.
Presađivanje:
u proleće, kad korenje ispuni kalić, svake godine ili svake 2 godine
четвртак, 5. новембар 2009.
Jesenji praktikum
Jesen je veoma zahtevna kada su u pitanju radovi u bašti- trebalo bi sakupljati opalo lišće, kositi travnjak, unositi i štititi biljke koje ne mogu podneti našu zimu... Ali, da li je baš tako? Da li se u jesenjim mesecima može uživati u lepoti i bojama?
Sve je više terasa i bašti koje cvetaju i tokom ovih meseci. Granice se pomeraju i kolorit je sve živopisniji. Postoji veliki broj vrsta atraktivnih jesenjih cvetnica, ukrasnog šiblja i drveća koje će obogatiti vaše okruženje. Pre svega, dobro se upoznajte sa klimatskim uslovima jesenjih meseci...
Zalivanje
Šta je to odstajala voda?
Često možete pročitati da cveće treba zalivati odstajalom vodom, međutim, pravo uputstvo kako se priprema odstajala voda uglavnom ne postoji. Odstajala voda je voda koja je temperirana tako da prilikom zalivanja biljaka ne dolazi do šoka. Ovo temperiranje obavlja se tako što se voda za zalivanje priprema 24 sata pre njene upotrebe.
Kako zalivamo cveće?
Zalivanje je jedna od najvećih zagonetki za ljubitelje cveća. Da li je dovoljno zalivati jednom nedeljno, ili jednom u 15 dana, ili možda češće? Odgovor na ovo pitanje jednostavno ne postoji. Dobro je poređenje ako kažemo da se ni mi sami ne bismo dobro osećali kada bi nam noge bile stalno mokre.
Zabluda!
“Cveće uvek treba zalivati u podlošku (tanjirić).” Ovo je jedna od najčešćih zabluda. Prirodan tok vode je od vrha saksije prema dnu. Na ovaj način voda iz supstrata istiskuje stari vazduh, a povlačenjem od biljke u kapilare sa površine ulazi nov svež vazduh. Soli koje se nalaze u supstratu se ispiraju od površine prema dnu saksije. Ukoliko zalivate u podlošku, soli će se podizati sa dna saksije prema površini i na površini supstrata će se stvarati ružna bela skrama.
Savet
Najbolji način pripremite vodu za zalivanjeje da u neki široki sud pustite vodu u jakom mlazu preko rešetke. U kućnim uslovima najjednostavnije je da u kantu sa širokim otvorom pustite vodu preko tuša sa visine koliko vam to crevo od tuša dozvoljava, minimalno makar jedan metar. Na ovaj način voda će velikom površinom doći u kontakt sa vazduhom i skoro 60% hlora će da izvetri. Ovako napunjene posude ostavite 24 sata da odstoje. I stajanjem se vetrenje hlora nastavlja, a jedan deo karbonata se istaloži na dnu posude. Ovako pripremljena voda dobra je za zalivanje cveća.
среда, 4. новембар 2009.
Temperatura
Ono o čemu najčešće vodimo računa pri gajenju biljaka je temperatura. Ipak, odvojena od ostalih uslova gajenja, sama temperatura nikako neće biti dovoljna da se dobije kvalitetna i lepa biljka.
Optimalne temperature
Biljke rastu na temperaturama od -20 do +30°C. Deo jednogodišnjih cvetnica uglavnom pokriva temperature od 10 do 27°C, dvogodišnje cvetnice odlično podnose zimu i mogu da izdrže i jače mrazeve, a viola koja cveta od jeseni do proleća, pod snežnim pokrivačem izdržava i temperature do -20°C. Naravno da su sve drvenaste biljke daleko otpornije na variranje temperatura i da bolje podnose mrazeve, ali atraktivnost jednogodišnjeg cveća teško da može da zameni neka druga biljna grupacija.
VAŽNO
Samo na vreme zasađene biljke uspevaju dobro da razviju korenov sistem i na taj način prebrode nepovoljne temperaturne uslove.
SAVET
Ukoliko imate takvu poziciju da su biljke stalno izložene visokim temperaturama i vrelom letnjem suncu, dobro je da po zalasku sunca biljke istuširate odstajalom vodom i na taj način ih rashladite. Kada zalivate vodite računa da to obavite što ranije ujutro dok još nije vrućina i slobodno opet rashladite biljke orošavanjem.
Kako temperature utiču na biljke?
Normalan rast i razvoj biljaka odvija se pri optimalnim temperaturama u zavisnosti od biljne vrste. Biljke koje su prilagođene hladnim uslovima kao što su dan i noć, spomenak ili šeboj u uslovima visokih temperatura gube svoje dekorativne osobine. Počinju naglo da prerastaju, cvetne drške su prevelike i ne mogu da nose cvetove, pa izgledaju kao da su se isprevrtale.
Optimalne temperature
Biljke rastu na temperaturama od -20 do +30°C. Deo jednogodišnjih cvetnica uglavnom pokriva temperature od 10 do 27°C, dvogodišnje cvetnice odlično podnose zimu i mogu da izdrže i jače mrazeve, a viola koja cveta od jeseni do proleća, pod snežnim pokrivačem izdržava i temperature do -20°C. Naravno da su sve drvenaste biljke daleko otpornije na variranje temperatura i da bolje podnose mrazeve, ali atraktivnost jednogodišnjeg cveća teško da može da zameni neka druga biljna grupacija.
VAŽNO
Samo na vreme zasađene biljke uspevaju dobro da razviju korenov sistem i na taj način prebrode nepovoljne temperaturne uslove.
SAVET
Ukoliko imate takvu poziciju da su biljke stalno izložene visokim temperaturama i vrelom letnjem suncu, dobro je da po zalasku sunca biljke istuširate odstajalom vodom i na taj način ih rashladite. Kada zalivate vodite računa da to obavite što ranije ujutro dok još nije vrućina i slobodno opet rashladite biljke orošavanjem.
Kako temperature utiču na biljke?
Normalan rast i razvoj biljaka odvija se pri optimalnim temperaturama u zavisnosti od biljne vrste. Biljke koje su prilagođene hladnim uslovima kao što su dan i noć, spomenak ili šeboj u uslovima visokih temperatura gube svoje dekorativne osobine. Počinju naglo da prerastaju, cvetne drške su prevelike i ne mogu da nose cvetove, pa izgledaju kao da su se isprevrtale.
Ukrasno drveće i žbunje
Biljke koje posadite u jesen u fazi su mirovanja. Potrošnja vode i hrane svedena je na minimum. Prilikom vađenja biljaka iz rasadnika ašovima se skraćuje korenov sistem i ostavlja se samo glavna masa korena u busenu oko biljke, pa se dešava da se i busen sa same sadnice odvali. Ovakve biljke se teško primaju, pa proverite da li je busen dobro pričvršćen za biljku i da li je možda neko naknadno oko biljke lepio zemlju kako bi busen izgledao zdrav. Kada ovakvu biljku posadite u baštu ona će iskoristiti veliku akumulaciju vode u toku jeseni i zime. Čak i u toku zime, kada se pojave sunčani dani sa pozitivnim temperaturama, biljka će ih iskoristiti za rast i jačanje korena.
Kako posaditi stablo?
Najpre odaberite pravo mesto. Prostor sa dovoljno svetla, bez zasene od nekih objekata biće odgovarajući. Možete odabrati i poziciju koja je vetrovita. Kada kupujete sadnice, uvek proverite da li je busen očuvan, da li je u jednom komadu i čvrsto stoji uz stablo. Kod lošeg vađenja stabla iz rasadnika vrlo često se desi da se busen odroni i počupa korenje. Ovakvo stablo neće uspeti da preživi u vašoj bašti. Iz ovog razloga sadnice odgajenje u kontejnerima nemaju konkurenciju. Njihov koren je potpuno očuvan tako da je primanje biljaka gotovo zagarantovano. A, kada kopate sadnu jamu ona mora da bude par centimetara dublja od visine busena. Kada ste iskopali sadnu jamu, na dno dodajte malo mešavine bogate hranjive zemlje. Mešavina baštenske zemlje i pregorelog stajnjaka u odnosu 1:1 biće odgovarajuća. Postavite sadnicu na sredinu sadne jame tako da glavno stablo stoji vertikalno u odnosu na liniju terena. Ako sadite na nagnutom terenu, vodite računa da stablo ne posadite krivo. Prostor između ruba sadne jame i busen napunite mešavinom hranjive zemlje i dobro nagazite kako se sadnica ne bi „rasklimala“.
Nakon sadnje, u zemlju van sadne jame postavite dva kolca kojima ćete uz pomoć rafje pričvrstiti stablo da stoji vertikalno. Ova dva oslonca ostavite uz stablo do sledeće godine. U ovom periodu korenov sistem će se razviti i ojačati. Rub sadne jame sve do mesta na kojem se nalazi busen pokrijte malčom (mlevena kora drveta ili krupni drveni opiljci). Malč sprečava bujanje korova i drži vlagu u zemljištu. Na kraju, stablo dobro zalijte dok voda ne počne da se zadržava na površini. Proverite da li je došlo do „tonjenja“ sadnice. Ako jeste, još jednom proverite da li stoji vertikalno i ako treba malo popravite. Na isti način možete posaditi i ukrasno žbunje. Jedna od najvažnijih stvari zapravo je dobar izbor pozicije. Vodite računa o tome koliko koji žbun raste. Dešava se da nakon nekoliko godina morate da izvadite biljku jer vam zatvara staze ili počinje da „opseda“ mesto predviđeno za odmor u bašti.
Dobro je znati
Ukoliko je u prirodi vegetacija još u toku, ne preporučuje se sadnja biljaka izvađenih iz rasadnika. jedan od sigurnih pokazatelja da se može početi sa sadnjom je opadanje lišća – tek kada lišće listopadnog drveća počne da opada, možemo reći da se vegetacija zaustavlja i da je vreme za sadnju. i naravno, ovu promenu posmatramo na drveću u parkovima, a ne na sadnicama koje kupujemo. Ako je lišće sa sadnice opalo, a drveće u vašem kraju još uvek olistalo, onda postoji opasnost da ste kupili sadnicu koja je već suva.
Dobra sadnica
Biljke koje kupujete moraju biti zdrave. Listovi treba da su lepo razvijeni. Na stablu i granama ne sme biti mehaničkih oštećenja niti prisustva insekata, njihovih jaja ili larvi što nije lako utvrditi. Ali, ako obratite pažnju primetićete neobične brašnaste ili grudvičaste promene na granama. Nemojte se zavaravati da su to tragovi zemlje ili prašine od transporta. Kada je kupujete sadnica mora biti čista! Korenov sistem treba da je dobro razvijen. Nekoliko jačih korenovih grana i mnoštvo sitnih korenčića znak su da je biljka kvalitetno odgajena i da je u dobroj kondiciji. Sadnice ukontejnerima koraju imati sve žile! Ukoliko primetite da je koren prošao kroz saksiju i da je onda odsečen, važno je da taj isečeni koren nema prečnik veći od 1cm. U suprotnom, postoji opasnost da se glavni koren razvijao u zemlji van saksije i da su u saksiji ostali korenčići koji neće moći da održe vašu biljku. Važno je i da na žilama nema ulegnutih braon pega, kao ni ljigavih trulih delova.
Dobro je znati
Kada u proleće krene vegetacija, korenov sistem je već razvijen. Ako biljku posadite u proleće, uskratićete joj period rasta korena i kada počne da lista neće moći u potpunosti da snabdeva nadzemne delove vodom i hranom. Već sa prvim toplijim danima, doći će do sušenja, biljka će umreti ili jedva preživeti leto. Ovaj problem se najlakše rešava kupovinom sadnica proizvedenih u kontejnerima. Kod njih je korenov sistem potpuno očuvan
Dobro je znati
Kada u proleće krene vegetacija, korenov sistem je već razvijen. Ako biljku posadite u proleće, uskratićete joj period rasta korena i kada počne da lista neće moći u potpunosti da snabdeva nadzemne delove vodom i hranom. Već sa prvim toplijim danima, doći će do sušenja, biljka će umreti ili jedva preživeti leto. Ovaj problem se najlakše rešava kupovinom sadnica proizvedenih u kontejnerima. Kod njih je korenov sistem potpuno očuvan
Пријавите се на:
Постови (Atom)
